Ако ми заборавимо и заћутимо мученици ће проговорити

АКО МИ ОВАКВИ КАКВИ СМО ЗАБОРАВИМО И ЗАЋУТИМО, НАШИ МУЧЕНИЦИ ЋЕ ПРОГОВОРИТИ!

---

• Facebook
• Instagram
• Twitter
• VK
• Telegram
• YouTube

Пише: Драган ДЕСПОТОВИЋ

Не знам више колико пута треба поновити да за злочине над Србима у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији и током НАТО агресије нико није одговарао, а иако је било неких пресуда онда су оне углавном срамотне и минорне у односу на злочине који су почињени, мислим да се већ више подразумева чим су злочини над Србима они су по неким критеријумима и за неке неважни, небитни и нико не треба да одговара и то нам стално показују од Хага до „наших“ судова.

Али ајде да се вратимо мало раније у нашој блиској прошлости за наше мученике уморене у највећим мукама у Покољу током Другог светког рата нико није одговарао, и можда ту и треба тражити разлог зашто потомци злочинаца нису имали страх да ће бити кажњени ако почине злочин над потомцима мученика.

Већ једном им је прошло тачније њиховима прецима да убијају и да нико за то не одговарао, и чак да само замене униформу ону усташку и домобранску са оном комунистичком партизанском и да наставе убијање, тих „небитних“ Христових људи.

Они су и страдали зато што су били Његови то им је једина кривица која се није могла опростити, и они су морали проћи путем Голготе, и то не само пролазили то је наш стални пут којим и сада идемо вођени оном да „Воскресење не бива без смрти“, тим истим водио се старац Св. мученик Вукашина Јасеновачки и Клепачки није он могао ништа друго него рећи „само ти дјете ради свој посао“, вођен оном вјечном истином „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“, а и шта је друго могао одговорити када је Христа следио и за њега се жртвовао, и Он је рекао „Оче, опрости им, јер на знају шта чине!“, те рјечи су садржане и у Вукашиновом „само ти дјете ради свој посао“, нема ту осуде за злочинца нема ту пљувања на крвника већ само тихи одговор онога који зна за шта страда и због кога страда и од кога прима вјенац вјечне славе у Царству небескоме.

Нема те осуде ни код наших мајки које су своју дјецу изгубиле приликом распада СФРЈ-а, нема у њиховим погледима мржње за другога, њихове очи су пуне суза за њиховом дјецом и те сузе не пресушују, оне траже правду да би наши мученици нашли мир, да би наше мајке које су изгубиле све што су имале изгубиле су своју дјецу све остало је небитно да би и оне могле на миру да оду у Царство небеско, знајући где су има гробови дјеце, и да знају да су њихове убице на месту где заслужују због својих недела.

Та неправда у којој су српске жртве заборављене и мање важне толико боли да је то тешко рјечима описати, поготово ако си из тог краја где си сваки дан сретао мајке у црнини и када си због њихове судбине и ти плакао, и када си заједно са њима плакао за побијеном децом за угашеним животима, сновима…

Неке од тих мајки немају право ни да им запале свећу јер се за гробове њихове дјеце не зна, они су небитни, за њима се не трага и њих не треба достојно сахранити. Или неке од њих виђају убице јер се увећини случајева зна ко су, али су за тужилаштво као невидљиви, и они се слободно шетају зато што је неко тако одлучио да су њихова деца не битна, да њихова жртва не заслужује правду.

Али опет и ако ми заћутимо њихови мученички гробови ће проговорити, заборавили смо већ неколико пута, али наши мученици су просијали и проговорили, није се могла светлост Св. мученика Вукашина и осталих мученика уморених у Покољу сакрити и угасити, она ће вјечно сијати и опомињати нас да их се сећамо и да их не заборављамо тако да ће опет Истина побједити она се не може уништити!

И то је онда нада да злочин неће вјечно трајати и да ће стићи правда свакога злочинца, ако не овоземаљска која је пролазна онда она вјечна Божија, али морамо знати да без те овоземаљске правде никада неће бити помирења јер „Правда држи земљу и градове“…

АКО МИ ОВАКВИ КАКВИ СМО ЗАБОРАВИМО И ЗАЋУТИМО, НАШИ МУЧЕНИЦИ ЋЕ ПРОГОВОРИТИ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.