Press "Enter" to skip to content

Алекса Перић мучен, „У“ му урезано на груди

фото: WebTribune

Алекса /Стеван/ Перић /1928/ из села Радошевићи у општини Сребреница мучен је, грло му је пререзано и слово „У“ урезано на груди, а потом је спаљен 15. маја 1992, пише у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића


Милун Зарић /1957/ из села Тегаре, мучен је, а грло му је пререзано у сопственој кући.

Живан /Петар/ Продановић /1966/, из сребреничког села Ратковићи, грло му је пререзано у овом селу 21. јуна 1992. године.

Никола /Тодор/ Станојевић /1958/ из Ратковића масакриран је и спаљен у истом селу 21. јуна 1992. године.

Милка Продановић из села Сикирић спаљена у својој кући.

Мато /Ратко/ Матић /1966/ из Постоља у општини Сребреница грло му је пререзано у његовој кући у овом селу у мају 1992. године.

Милош /Раде/ Новаковић, 1956, Брежани, убијен сјекиром, глава му је одсјечена и однесена, тијело је сахрањено 30. јуна, 1992. године.

Радомир /Марко/ Милановић /1966/, из Топлица, грло му је пререзано и спаљен је у својој кући 2. јуна 1992. године.

Зора /Драго/ Продановић из села Ратковићи је злостављана и убијена у својој кући 21. јуна 1992. године.

Један оброк много наде

Стојан /Драгомир/ Стевановић /1939/ из Ратковића мучен је, пребијен тупим предметом, нарочито у главу, убоден ножем, пронађен кастриран, са пенисом у устима 27. јуна 1992. године.

Сока Вујић /1932/ из Крњића пронађена је убијена, тијело прободено вилама.

Милисав /Мика/ Ранкић /1947/ из Брежана спаљен је у својој кући у истом селу 30. јуна 1992. године.

Мирко /Милисав/ Ранкић /1972/ из Брежана спаљен је у својој кући у истом селу 30. јуна 1992. године.

Драгосав /Милисав/ Ранкић /1974/ из Брежана спаљен у својој кући у истом селу 30. јуна 1992. године.

Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.

Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.

Наставак сутра…

Пратите нас на Фејсбуку, ИнстаграмуТвитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!

Извор: Срна

One Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: