Бомбардовања Београда у Другом светском рату догодила су се два пута: 1941. и 1944. године
Први пут град је бомбардовала авијација нацистичке Немачке на Васкрс 1941. а три године касније, савезничка авијација (САД и Велика Британија), исто на Васкрс 1944.
У оба случаја почињени су стравични злочини и оргомна материјална штета. Када је немачка авијација бацала бомбе на Београд 1941. тада су гађали чак и породилиште, а на бомбама је писало иронично „Срећан Ускрс“.
На београдском Новом гробљу, постављен је споменик за све жртве Шестоаприлског бомбардовања Београда. У ваздушним окршајима са јаком немачком авијациом велики допринос у одбрани дали су пилоти Шестог ловачког пука, југословенског Краљевског Ваздухопловства.
Након овог бомбардовања, покренута је и хитна евакуација краља Петра Другог Карађорђевића и највишег државног руководства Краљевине Југославије, коју су предводили британски обавештајци.
НЕМАЧКО БОМБАРДОВАЊЕ
6. априла 1941. у 06:30, без објаве рата, земље Тројног пакта су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла 1941.). Авиони су полетели из Беча, Граца и Арада. Београд је бомбардован у четири налета 6. априла и поново 7. априла, 11. априла и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
Бомбардовање Београда априла 1941. је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Strafgericht). Предвиђајући рат, влада и Врховна команда Краљевине Југославије су Београд прогласиле „отвореним градом“.
Авијација нацистичке Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило и почетак копнене инвазије на Југославију.
Разрушен југословенски краљевски Двор у улици Краља Милана у центру Београда. Једна од главних мета немачке авијације током првог таласа бомбардовања, 6. априла 1941, су били краљевски дворови, у центру града и Дедињу.
Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук Југославенског краљевског ваздухопловства и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских војних пилота.
ИМЕНА ПОГИНУЛИХ ПИЛОТА ЈКВ
Пилоти, браниоци престонице погинули у Априлском рату 1941:
1. Милош Жунић, погинуо 6. априла код Панчева
2. Михо Клавора, погинуо 7. априла код манастира Крушедол
3. Владимир Горуп, погинуо 7. априла
4. Карло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
5. Добрица Новаковић, погинуо 6. априла код Београда
6. Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла
7. Јован Капешић, погинуо 7. априла код Бешке
8 . Миливоје Бошковић, погинуо 7. априла код Ковиља
9. Душан Борчић, погинуо 6. априла – пао у Сарајевску улицу
10. Милутин Петров, погинуо 7. априла код ушца Тисе у Дунав
11. Живица Митровић, погинуо 6. априла код Шида
ПОСЛЕДИЦЕ
У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 3.000 људи (немачке процене 1.500-1.700 ). Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква на Савском Венцу у којој је било верника, који су дошли на Васкршње јутрење.
Најзначајнији споменик културе Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности, није уништен у првом бомбардовању, већ је два дана касније запаљен од сарадника британске обавештајне службе. Иако се деценијама веровало да је то страдало од немачких авиона. Према немачким изворима, старински начин подизања кућа и лоше организована противпожарна и цивилна заштита су допринели страдању великог броја људи.
Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу после рата изјавио:
– „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете“.
СПОМЕНИЦИ ЖРТВАМА
У оквиру комплекса Новог гробља у Београду, у непосредној близини улице Северни булевар, 1966. године формирано је Спомен-гробље страдалих у Шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године. Ауторка спомен – гробља била је Милица Момчиловић, архитекта.
29 мермерних плоча налази се на осам озиданих бетонских хумки, које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали. На посебним плочама исписана су имена 646 идентификованих жртава и подаци о 909 неидентификованих мушкараца, 393 жене и 59 деце.
Споменик пилотима 
Вазнесењска црква 
Народна библиотека на Косанчићевом венцу
ЕКРАНИЗАЦИЈА
Последице немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. снимио је одмах по завршетку бомбардовања још пре уласка немачких трупа у главни град киноаматер Радомир Милојковић, који је уједно и први снимио разрушен град.
Његови снимци су први пут приказани након скоро четири деценије од завршетка Другог светског рата, у филму Марка Бапца из 1978. под називом „Када је небо било црно над Београдом.“
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Злочини над Србима
Be First to Comment