Српски писац Бранко Радичевић /1824-1853/, романтичарски лирски пјесник младости, љубави и патриотског заноса умро је на данашњи дан 1853. године
Као присталица језичке реформе Вука Стефановића Караџића, први је почео да пјева на народном језику у духу српске народне поезије и пјесничким слободама означио продор у нову епоху.
Пјесме су му пуне ведрине, виталности, жудње и уживања у природи, али је у некима предосјетио сопствену рану смрт.
Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу, гдје је студирао права и медицину и ушао у најужи круг Караџићевих присталица и пријатеља.
Младост је провео у Сремским Карловцима, чије су љепоте, посебно узвишење Стражилово, биле његова лирска инспирација.
У најпознатијем дјелу – поеми „Ђачки растанак“ опјевао је Карловце и ђачке радости, дубину и мисаоност је исказао у пјесми „Туга и опомена“, а противнике Вукових реформи је исмијао у сатиричној пјесми „Пут“.
Његови посмртни остаци су 1883. пренесени из Беча и сахрањени на Стражилову.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.
Извор: СРНА
[…] Бранко Радичевић-пјесма животу […]