На братуначком гробљу данас је обиљежено 28 година од страдања осам српских цивила, од којих шест жена, из села Горњи Магашићи код Братунца, а за овај свирепи злочин још нико није одговорао
За покој душа страдалих свијеће су прислужили, те положили цвијеће уз Централни спомен-крст и на хумке убијених чланови породица и Oпштинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице починили на данашњи дан у Горњим Магашићима код Братунца, један је од најстравичнијих по свирепости јер су масакрирани и убијени искључиво српски цивили.
У породичним кућама масакрирано је осморо српских цивила из овог села од којих шест жена, а село је опљачкано и спаљено.
Најстарија жртва био је 85-годишњи Благоје Поповић, а најмлађа седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић.
За овај, као и све остале масовне злочине почињене над Србима у братуначкој општини нико није одговарао, нити процесуиран.
„Рок за доношење судске одлуке у предмету `Горњи Магашићи` био је крај 2015. године, али крајем јануара 2019. године поступајући тужилац Бошњак Един Муратбеговић донио је наредбу о обустављању истраге ради недостака доказа“, изјавила је Срни предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Радојка Филиповић.
Она истиче да Тужилаштво БиХ, умјесто да прикупи доказе, по ко зна који пут обуставља истрагу против починилаца злочина над Србима уз уобичајено, лицемјерно и шаблонско образложење да недостају докази.
„Познато је да су ти цивили убијени у својим кућама и двориштима, познато је и ко их је убио и какви докази тужиоцу још требају? Овај случај показује опструкцију и пристрасност Тужилаштва те омаловажавање српских жртава и настојање да се по сваку цијену прикрије истина, да свједоци помру и да се предмет затвори као да се ништа није ни десило“, сматра Филиповићева.
Према њеним ријечима, у образложењу ове наредбе наведено је да ће Тужилаштво наставити истрагу за паљевину и пљачку српске имовине, што је ругање породицама жртава и српском народу јер се предност у истрази даје уништеним материјалним добрима у односу на људске цивилне жртве.
Филиповићева истиче да су чланови породица ових жртава огорчени јер нису добили ову наредбу Тужилштва, али да је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила благовремено уложила жалбу и чека одговор надлежних.
Она указује да се породице српских жртава с правом питају да ли ће злочинце стићи заслужена казна или ће истину прикрити такозвани правосудни органи БиХ, а злочинци живјети и умријети као слободни грађани.
Филиповићева каже да су Горњи Магашићи једно у низу српских села на подручју Братунца које је уништено у посљедњем рату.
Према њеним ријечима, апсурдно је и недопустиво да скоро све предмете о злочинима над Србима у средњем Подрињу води тужилац Муратбеговић, „који даје нека несувисла, кретенска образложења и обуставља истраге у свим предметима када су у питању злочини над Србима“.
„За све предмете су скоро идентична образложења, која говоре да он штити починиоце и руга се српским жртвама“, истакла је Филиповићева и нагласила да рад таквих тужилаца треба преиспитати и предузети мјере против њих, а предмете дати одговорнима да их обраде, комплетирају и подигну оптужнице против починилаца злочина.
Она је додала да се стиче утисак немоћи и убјеђења да због опструкције превосуђа БиХ, односно тужиоца Муратбеговића, који сам оцјењује да ли ће подићи оптужницу или неће, и остали предмети везани за злочине над Србима у средњем Подрињу завршити обустављањем истраге као и у случају Горњих Магашића, што је поражавајуће и што доводи до потпуног неповјерења у правосуђе и БиХ и њене институције.
Александру Лончаревићу је прије 28 година у Горњим Магашићима на кућном прагу убијена сестра Љиљана удата Илић која је била трудна.
„Већ је прошло 28 година, а правде за убиство моје сестре и осталих цивила у Горњим Магашићима још нема и с обзиром како правосуђе БиХ ради и какав однос има према српским жртвама, односно предметима у којима се ради о злочинима над Србима, изгледа да правду нећемо ни дочекати“, оцијенио је Лончаревић.
Он је истакао да је у овом случају све познато и ко су жртве и ко су убице, али да правосуђу наводно још нешто треба, и да не објашњавају шта.
„Видљиво је да се ради о опструкцији за коју, нажалост, у оваквој земљи нема санкције и лијека“, каже Лончаревић.
Мјештани су подсјетили да су Горњи Магашићи нападнути 20. јула 1992. године у поподневним часовима, када су припадници оружаних муслиманских снага из Сребренице упали у небрањено село и убили све цивиле, који нису могли побјећи, те опљачкали и попалили двадесетак српских кућа у том селу.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: СРНА
Be First to Comment