Емисија о пропасти Краљевине Југославије, страдању народа и црквених архијереја Српске православне цркве, корену мржње према Србима посебно на простору Независне Државе Хрватске
Краљевина Југославија била је спој више географских области. Привреда, економија, образовање, услови живота, професионална и друштвена структура Краљевине биле су неједнако развијене. Поред различитог историјског искуства народа који су ушли у њен састав томе је допринело страдање и разарање током Великог рата. Страни капитал углавном је улаган у оне привредне гране које ће најбрже вратити уложено, а то су били рудници бакра, сребра, олова, цинка, железнице. Највећи страни капитал, француски, био је у Борском руднику и Трепчи енглески. Проклетство заосталости условило је да су странци из Краљевине извозили сировине по веома ниским, а увозили готове производе по високим ценама.
Историчар др Љубодраг Димић је у књизи Културна политика Краљевине Југославије 1918-1941 је записао:
„Хлеб је био најважнији артикал исхране. Срески лекари у својим извештајима са терена констатују да је сељак хлебождер и да он углавном из хлеба подмирује готово целу потребу за калоријама. …У великој употреби је био качамак (пура), и то од кукурузног брашна или мешан са кртолом. Одмах након хлеба, по свом значају, у исхрани села налазили су се поврће и варива. Пре свих пасуљ, који се, по неким показатељима, на селу једе сваки други дан. …У целокупној исхрани на селу месо се највише ценило али најређе јело (недељом и празником).“
На тлу Краљевине Југославије значајан верски утицај имале су Српска православна црква, Римокатоличка црква, Исламска верска заједница, Протестантска, Старокатоличка и Мојсијева јеврејска црква. Према попису из 1921. године највише је било православних, а одмах за њима били су римокатолици и муслимани.
Велики проценат неписмених, слабо развијена мрежа средњих и виших школа, само три потпуна универзитета у Београду, Загребу и Љубљани нису посебно утицали на културни траснфер који је Краљевина Југославија имала према читавом образованом свету. Стање у држави додатно су компликовала стална политичка трвења политичких партија кроз које су провејавала национална неслагања.
Иво Андрић је у делу Писмо из 1920. године приметио:
„Ко у Сарајеву проводи ноћ будан у кревету, тај може да чује гласове сарајевске ноћи. Тешко и сигурно избија сат на католичкој катедрали: два после поноћи. Прође више од једног минута и тек тада се јави нешто слабијим и продорним звуком сат са православне цркве и он искуцава своја два сата после поноћи. Мало за њим искуца промуклим, далеким гласом сахат-кула код Бегове џамије, и то искуца једанаест сати, аветињских турских сати, по чудном рачунању далеких, туђих крајева света! …Тако и ноћу, док све спава, у бројању пустих сати глувог доба бди разлика која дели ове поспале људе. …А та разлика је, некад видљиво и отворено, некад невидљиво и подмукло, увек слична мржњи, често потпуно истоветна са њом.“
Уједињење Српске православне пркве и административни процеси који су ту активност пратили јасно омеђавају и отварају период у новијој српској црквеној историји, а који је започео после 1918. године Уједињење је разрађено на четири прелиминарне конференције, одржане од 1918. до 1920. Четврта конференција, одржана 9. септембра 1920. прогласила је уједињење Српске Православне Цркве. Том приликом архијереји су одлучили да се проглашење васпостављања Српске Патријаршије обави 12. септембра у Сремским Карловцима, на празник Сабора српских светитеља. Митрополит београдски и архиепископ целе Србије Димитрије Павловић изабран је за патријарха уједињене СПЦ 28. септембра 1920. године на заседању Светог архијерејског сабора. Влада није прихватила овај начин избора патријарха, него је 23. октобра 1920. издала Уредбу о избору првог српског патријарха обновљене СПЦ. За врховну црквену власт у СПЦ предвиђени су Синод, Сабор, Велики духовни суд и Велики управни савет Патријаршије.
Документарни серијал насловљен под именом „Црква у пламену“ садржан је од осам получасовних емисија које ће се емитовати на Телевизији Храм у формату од једне епизоде месечно.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: ТВ Храм
[…] […]