Вјерници Српске православне цркве (СПЦ) данас славе Љубав, Веру и Наду, свете мученице којима је мајка Софија дала ова имена по узору на врлине које је проповиједао Исус Христос
Софија је била удовица и сама је у Риму подизала своје ћерке Веру која је имала 12 година, Наду 10 и Љубав девет година.
Када су у вријеме цара Хадријана почела хапшења хришћана, Софија је са ћеркама заробљена и изведена пред цара. Након што су одбиле да се одрекну своје вјере и принесу жртве богињи Артемиди, Хадријан је наредио мучење Софијиних ћерки иако су биле дјевојчице.
Изведене пред цара све четири, држећи се за руке смјерно али одлучно исповједише вјеру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Мајка Софија је савјетима охрабривала ћерке, да би истрајале до краја.
„Ваш небесни љубитељ Исус Христос јесте здравље вјечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тјела ваша буду муком уморена, Господ ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим тијелима ће засијати на небу као звијезде“, храбрила их је мајка.
Све једну по једну мучитељи су мучили страшним мукама, најприје Веру, па Наду, па Љубав. Tукли су их, сјекли, бацали у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посјекли.
Мртва тијела својих ћерки, Софија је однијела изван града и тамо сахранила. Остала је на њиховом гробу три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, гдје су је блажене душе њених славних ћерки чекале.
Православни хришћани на овај дан треба да се уздрже од злих мисли и посвете се љубави према ближњем.
Данашњи празник нарочито је посвећен мајкама и ћеркама, а стари обичај каже да би данас свака мајка требало да купи неку ситницу ћерки, и још важније, да што више времена проведе са њом и покаже јој своју љубав. Tо је, уосталом, и највећи од свих поклона.
Тропар, глас 4.
Радује се Црква првородних и са весељем прима матер са чедима који се веселе, које је, истоимена Мудрости, као тројичним богословским врлинама подобно родила. Зато њих гледамо како су се са мудрим девојкама уневестиле Женику, Господу Христу. Са њима се и ми веселимо, прослављајући успомену њихову, и говоримо: Исповеднице Свете Тројице, Вера, Надо и Љубави, у вери, нади и љубави утврдите све нас.
Кондак, глас 1.
Као свештене гране славне Софије се показасте, Вера, Надо и Љубави, мудрост јелинску обукавши благодађу, и пострадасте, и јависте се као победоносице, и венцем неувенљивим се украсисте од Владике свих, Господа Христа.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: СРНА, Српска Рамонда
Be First to Comment