Press "Enter" to skip to content

“Дара из Јасеновца” – судбина српског дјетета у последња два вијека

Филм о Јасеновцу је важан јер је тема страдања Срба у том концентрационом логору занемарена, а суштина је покушај да се страдање Срба, Јермена и Јевреја гурне у заборав, истиче историчар Александар Гуџић


Пратите нас:

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

Дугометражни филм “Дара из Јасеновца”, прича о дванаестогодишњој дјевојчици из Козарске Дубице која са два брата и мајком завршава у злогласним логорима смрти Старој Градишци и Јасеновцу, приказује се у Дому културе у Грачаници.

Ријеч је о првом српском филму о концлогору Јасеновац, у којем је убијено на стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома.

Режисер је Предраг Антонијевић, а сценарио је написала Наташа Дракулић.

Посебно је ужасна судбина око 20.000 малих Козарчана, који су прошли кроз логоре Независне Државе Хрватске.

Историчар Александар Гуџић истиче за Срну везу између Дариног страдања и страдања Срба на Косову и Метохији.

Он наглашава да се “јасеновачко страдање трајно препознаје као – нова невина жртва, а трагични догађаји у једном од најстрашнијих концентрационих логора су опомена за будућност људи овог простора”.

“Tо је први филм са темом Јасеновца који се приказује у Дому културе у Грачаници, чиме се настоји пробудити свест и предочити сличност назовиживљења на Косову и Метохији, савременом виду логора, и усташког казамата у Јасеновцу”, напомиње Гуџић.

Филм о Јасеновцу је, како наглашава, значајан, јер је тема страдања Срба у том концентрационом логору занемарена, а суштина је “покушај да се страдање Срба, Јермена и Јевреја гурне у заборав”.

Гуџић указује да су Срби народ над којим је у 20. вијеку /може се рећи у два посљедња вијека/ почињен систематски геноцид, те наводи да је савремену историју српског народа обиљежило систематско уништавање.

“У питању је `дуго кретање између клања и орања` /парафраза истоимене књиге српског историчара Милорада Екмечића/, које, нажалост, траје и данас, а у том кретању геноцид се спроводи и над живим Србином, као и над његовим споменицима вере и клутуре – свега оног због чега је Србину стављена мета на чело”, сматра он.

Дара из филма дијели судбину генерација које су, преживљавајући у дјетињству злочине и страдања, напрасно одрастале преко ноћи.

Убијају јој мајку и старијег брата, за оца ништа не зна, па се њена животна мисија своди на чување голог живота млађег брата.

Филм о Дари је заснован на свједочењима преживјелих логораша, дјеце која су премјештана из логора у логор, да би била смјештана у прихватилишта или одвођена у породице Хрвата.

“Сви догађаји у филму су сведочанство убијања, уморства и нељудског, боље речено животињског, поступања према српском детету, а Дарина судбина је само једна страдалничка судбина малишана са Козаре чија се патња не сме никада заборавити”, наводи Гуџић.

Он истиче да су сличне судбине доживјела дјеца из Крајине, БиХ, Хрватске у злочиначким војно-полицијским акцијама “Олуји” и “Бљеску”, као и дјеца са Косова и Метохији у мартовском погрому 2004. године.

“То Срби, али и свет, не би смели заборавити, посебно не нове генерације Срба, које одрастају у свету у коме се `џелату српске главе` унапред све опрашта”, поручује Гуџић.

Извор: СРНА

More from ЧланциMore posts in Чланци »

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.