Српски филолог Ђура Даничић (1825-1882), сарадник Вука Стефановића Караџића у борби за реформу српског језика и правописа, умро је на данашњи дан 1882. године
Послије студија у Пожуну (Братислава), Пешти и Бечу радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе.
У првом свом раду „Рат за српски језик и правопис“ (1847), којим је допринио брзој побједи Вукових идеја, потписао се презименом Даничић, умјесто породичним Поповић.
Вукове и сопствене погледе на језик досљедно је спровео у преводима са латинског „Псалтира Давидовог“ и „Старог завјета“.
Објавио је више дјела из старе српске књижевности међу којим су: „Житије Светог Саве“ (Теодосије), „Живот Светога Симеуна и Светога Саве“ (Доментијан), „Животи краљева и архиепископа српских“ (Данило и његови ученици), те „Никољско јеванђеље“.
Издао је „Рјечник из књижевних старина српских“ и започео велики историјски „Рјечник хрватскога или српскога језика“.
Помогао је Вуку да преведе „Нови завјет“. Остала Даничићева дјела су: „Мала српска граматика“, „Српска синтакса“, „Облици српскога језика“, „Историја облика“, „Основе српскога или хрватскога језика“, „Коријени“, те „Српски акценти“
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: СРНА
Be First to Comment