Колико су ливањски Срби били имућни и богати, али и привржени цркви, говоре иконе које посједује ливањски храм
Приредила: Јелена ДЕШИЋ
ЛИВНО, 19. МАРТА – Храм Успења Пресвете Богородице у Ливну чува древне књиге са записима који датирају из 15. вијека, али и ризницу од 65 уникатних икона и чувене хаџијске иконе – „Јерусалиме“.
„Стотињак књига које су сачуване у бројним ратовима свједоче у богатој историји ливањских Срба. У посљедњем рату сачуване су захваљујући фратру Марку Гели који их је однио у самостан Горица. Нашој цркви враћене су 2001“, прича Срни парох ливањски Предраг Црепуља.
Древне књиге штампане су у Русији и Грчкој, али има и оних које су штампане у БиХ, а у којима се јасно може пратити развој језика и стила писања.
„Мудри свештеници су у то вријеме, желећи да потомцима пренесу битне историјске информације, водили тајне записе у богослужбеним књига. Рецимо, када отворимо Јеванђеље на некој страници ситно је исписан неки догађај, као што је то било за вријеме Tурака.
„Примјера ради, `агареми су посјекли Луку Кујунџића и Петра Чврку, Хрвата, који су заједно тада дизали људе на устанак против Tурака`. И касније су записивани битни догађаји, нажалост највише оних мученичких“, казује парох Црепуља.
Колико су ливањски Срби били имућни и богати, али и привржени цркви, говоре иконе које посједује ливањски храм.
„Ријеч је о ризнизници од 65 уникатних икона, које су због ријеткости од изузетног значаја за читав хришћански свијет. Настале су у распону од 15. до 19. вијека. У храму у Ливну налазе се иконе разних школа и сликарских праваца, као што су грчке, критске, руске и српске, али чувене `хаџијске иконе` или такозване `Јерусалиме`, које су припадале личним збиркама“, наводи парох ливањски говорећи о богатом културно-историјском и вјерском благу.
Иконе „Јерусалими“ су хаџијске иконе, које су се добијале одласком у „свету земљу“.
„Имали смо живи хаџилук. Из овог мјеста богати трговци су одлазили у Јерусалим да се помоле Христу и доносили су иконе које су даривали ризници ове свете цркве. Ми се можемо похвалити да имамо четири `Јерусалима`“ – напомиње парох.
Према његовим ријечима, постоји предање о томе да је Храм Успења Пресвете Богородице у центру Ливна изграђен за само мјесец дана 1856. године. Храм одише посебном љепотом, а и реновира се како би поново засијао у пуном сјају.
Срби Ливна су вијековима страдавали, али су се увијек враћали борећи се за своје огњиште – да се не угаси.
„Tоком Другом свјетског сваки трећи Србин у Ливну је страдао. Скончавали су живот тако што су живи бацани у јаме. Ове године сахранио сам посљедњу жену, живог свједока која је преживјела 45 дана у јами Равни долац“, прича отац Предраг о тешкој историји српског народа у Ливну.
Он подсјећа да је 1941. године на ливањској општини убијено 1.600 Срба.
Вијекови уназад показују да су се, иако страдалници, ливањски Срби вратили на своје. У селима Ливањског поља живи највећи број српских повратника, иако живе у јако тешким условима.
О љубави према завичају свједочи и изградња црквено-народног конака поред Цркве Успења Пресвете Богородице у Губину , у који је до сада уложено више од 100.000 КМ, већином добровољних прилога и донација.
Љубав према Ливну показали су и брачни пар Богдан и Гордана Мрвић, који живе у српском селу Прову, и то пуне двије године без струје.
Живот у Ливну за Србе повратнике изузетно је тежак, али кажу да много лијеп, јер су своји на своме.
„Свако се својим мукама позабавио. Надамо се да су све три стране схватиле да је рат бесмислица. Tреба да радимо и стварамо како бисмо имали шта оставити потомцима, нашем народу и држави у којој живимо. Tреба да живимо у слози, јер Ливно је град у коме су вијековима живјели и Срби, Хрвати и Бошњаци“, поручује парох ливањски.
Брига и небрига власти, борба за живот и опстанак на своме, борба за боље сутра и сваки нови дан довела је српске повратнике у Ливну у ситуацију да су препуштени сами себи.
Вапај из села подно Динаре говори колико је Србима потребна подршка и помоћ.
Данас на цијелој ливањској општини живи око 200 Срба од којих су само седморо дјеца, док је прије рата тај број био много већи.
Срна
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Be First to Comment