Ако Џаферовић и Изетбеговић и даље буду истрајавали на себичном погледу у прошлост, призивајући себичну будућност какву они само желе, онда је распада БиХ неминован
Пише: Милорад ГУТАЉ
Шефик Џаферовић, високи функционер СДА, требало би, прије него било шта изјави о протеклом грађанском рату у БиХ, да стави прст на чело, да размисли о својој ратној прошлости и да се запита колико је допринио страдању Срба на простору гдје је жарила и палила такозвана Армије БиХ.
Џаферовић би требало добро да размисли и колика је била његова улога у довођењу муџахедина ратника у БиХ који су, пошто им је управо он као начелник Центра служби безбједности Зеница, издавао личне исправе, вршили злочине над српским живљем.
Џаферовић би требало да се сјети и фотографија којима су се муџахедини поносили, а можда и он, држећи одсјечене српске главе у току рата на Возући и око Зенице.
Тога се Џаферовић сјећа веома добро, али ипак покушава да своја ратна недјела и злочине такозване Армије БиХ немушто прикрије, док са друге стране настоји да другима моралише и даје недоличне и нетачне изјаве попут јучерашње да је „злочин који се догодио у Приједору систематски, удружени злочиначки подухват с циљем елиминације несрпског становништва“.
Иако измишља и износи нетачне информације, да бар има беспријекорну ратну прошлост. Али, нажалост, нема и као такав нема ни право да другима намеће да су вршили злодјела, прикривајући свој ратни неморал.
То је најбоље показао предсједник СББ-а Фахрудин Радончић, поручивши Џаферовићу да „нервозни Шефик погледа документе уз рата, са његовим потписом, када је давао држављанства муџахединским борцима из Египта, Пакистана, Туниса, Саудијске Арабије, Јемена и Јордана“.
Радончић је објавио на „Инстаграму“ два факсимила таквих докумената уз јасну поруку Шефику „ако лаже коза, не лаже рог“.
Фото: Инстаграм 
Фото: Инстаграм
Ипак, ако ови документи, који су јавно објављени, нису били довољни за Џаферовића да поднесе оставку на све политичке функције, онда свака изјава овог СДА активисте нема морално покриће, ма о чему се радило.
Све ратне жртве, из било ког народа да долазе, једнаке су или би требало да буду једнаке, али Џаферовић ту једнакост не види. Види само да су други криви, али не и он и његови сљедбеници.
У реду је да бивши начелник ЦЈБ Зеница говори о Приједору, о страдању Бошњака, али није у реду да износи квалификације које не постоје, да никада ништа није рекао о страдању Срба на Возући, у Зеници, Подрињу, Сарајеву, Тузли, Високом, селима око Илијашу и другим срединама које је контролисала такозвана Армије БиХ.
И вођа СДА композиције Бакир Изетбеговић има дуплу диоптрију за ратна дешавања у БиХ, такође износећи ноторне неистине да је „геноцид над Бошњацима почињен много пута“.
За Изетбеговића је „неприхватљиво да се бранитељи и агресори изјеначавају, те да се негира и релативизира геноцид“, али није појаснио кога сматра за агресора, а кога за бранитеља.
Ако је такозвана Армије БиХ нападала српска мјеста, примјера ради, Кравицу, Залазје, Биљачу, Скелане, Илијаш, Средње, Чемерно, Каменицу и мноштво других, онда је Изетбеговић у праву да је агресор била такозвана Армија БиХ, јер се српско становништво само бранило, али на велику жалост није увијек успијевало да одбрани своја огњишта пред најездом муџахедина, муслиманских зликоваца и припаданика такозване Армије БиХ, о чему свједоче многобројна гробља и никада пронађени посмртни остаци српских војника и цивила.
Изетбеговић призива јаку државу, јаке оружане снаге и јаке безбједносне агенције које ће да бране грађане, што је сасвим у реду, али такву државу не може да гради са Жељком Комшићем, нелегитимним представником Хрвата, него са Србима из Републике Српске и Хрватима из кантона гдје су већина, односно Херцег Босне.
Џаферовић и Изетбеговић могу да ламентирају над „својим“ бошњачким жртвама, али зашто занемарују злочине такозване Армије БиХ које је починила над српским и хрватским живљем. Овим злочинима треба додати и злочине Џаферовићеве и Изетбеговићеве армије које је починила над муслиманима „Бабине Републике“ у Крајини.
Ако Џаферовић и Изетбеговић и даље буду истрајавали на себичном погледу у прошлост, призивајући себичну будућност какву они само желе, онда је распада БиХ неминован.
И Срби и Хрвати и Бошњаци имају своју истину, своју историју, своје обичаје и вјеру, своју културу и своје територије унутар БиХ. И то треба поштовати!
Чему онда жеља да се Сарајево управља Бањалуком и Мостаром, да Сарајево намеће своју „истину“ о рату, да Сарајево све друге назива „агресорима и злочинцима“, да су само они „бранитељи“… Чега!? Нас од нас самих!? Је ли то то такозвано мултиетничко Сарајево у којем су Срби сведени на ниво „статистичке грешке“, а и Хрвати…
Сарајево са Бошњацима, већ је свима јасно, само себи је довољно. Што нисте постигли у рату, желите у миру, али Републику Српску оставите.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Опрема: Српска Рамонда
Извор: Срна
Be First to Comment