Press "Enter" to skip to content

Хитлерова злочиначка наредба – стотину за једног

Вођа нацистичке Њемачке Адолф Хитлер наредио је на данашњи дан 1941. године гушење устанка у Србији свим средствима и онемогућавање отпора крајњом свирепошћу – за сваког убијеног њемачког војника стријељано је 100, а за рањеног 50 српских цивила


У октобру те године услиједио је масакр у Краљеву. Војници 717. дивизије Вермахта стријељали су најмање 2.190 Срба /иако постоје основане сумње да је било 2.255 убијених/ за само неколико дана.

Наређење за извршавање овог злочина наредио је њемачки командант 749. пука, чије је сједиште било у Краљеву, мајор Ото Деш.

Претходно је у оружаним сукобима српских родољуба са њемачким војницима из 717. дивизије убијено 14, а рањено 10 војника Вермахта. То је довело до страховите одмазде.

Циљ њемачких окупационих власти био је да се освете Србима за поразе у Првом свјетском рату, али и да застраше српске родољубе да одустану од ширења устанка који је већ био подигнут.

У Краљеву је послије Другог светског рата 1950. године основан Народни музеј са сталном поставком која говори о масакру из 1941. године.

Овај злочин претходио је крагујевачком масакру, који се догодио неколико дана касније, 21. октобра 1941. године.

Један оброк много наде

Крагујевачки октобар или крагујевачки масакр означава ужасан злочин који су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле јединице нацистичке Њемачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године.

Убијено је око 3.000 становника Крагујевца и околних мјеста, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и 15 дјеце између осам и 15 година.

Стријељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених њемачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака.

Наредбу је издао мајор Ото Деш, а прослиједио ју је команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу.

Овај злочин извршиле су јединице Првог батаљона 724. пјешадијског пука и Трећег батаљона 749. пјешадијског пука.

У спомен на жртве стријељања цијели простор Шумарица претворен је у спомен-парк.

Меморијални комплекс обухвата 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине седам километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока, гдје су жртве и стријељане.

Пратите нас на Фејсбуку, ИнстаграмуТвитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!

Извор: СРНА Новинска агенција Републике Српске

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: