Српски манастири
Линк ➡️ https://www.rserbica.org/istorija/srpski-manastiri/
Подручје Аутономне Покрајине Косово и Метохија на југу Србије састоји се од две котлине. Источна котлина је добила име по птици косу – Косово, а западни део територије био је у средњем веку прекривен метосима – црквеним поседима Српске православне цркве, одакле потиче назив Метохија.
Територија данашње АП Косово и Метохија била је средишњи део српске средњовековне државе у време њеног највећег процвата крајем 13. и почетком 14. века. Стога су задужбине српских владара, властеле и црквених великодостојника сачуване на Косову и Метохији у знатном броју.
Водећи градови Пећ, Призрен и Приштина представљали су значајне политичке, црквене и економске центре, око којих је основана већина манастира. Као што су се градови развијали на остацима градских насеља античкога доба, тако су и бројне цркве подизане на старијим хришћанским културним местима, што је често био случај у Византији и земљама које су јој гравитирале, а биле развијене на рушевинама Римске империје.
На УНЕСКО листу светске културне баштине четири споменика на Косову и Метохији уписани су под заједничким називом Средњовековни споменици на Косову: манастир Дечани (појединачно уписан 2004.), манастири Пећка патријаршија и Грачаница, као и црква Богородица Љевишка у Призрену (2006).
Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији су од 2006. уписани и на УНЕСКО Листу светске баштине у опасности, због нестабилне беѕбедносне ситуације која влада у тој српској покрајини, тренутно под управом УНМИК-а. Посета манастирима и црквама могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.
Манастири на Косову и Метохији:
- Бањска,
- Грачаница,
- Богородица Љевишка,
- Свети Архангели,
- Велика Хоча,
- Зочиште,
- Дечани,
- Пећка Патријаршија
Извор: Туристичка организација Србије (www.srbija.travel)