Српски манастири
Линк ➡️ https://www.rserbica.org/istorija/srpski-manastiri/
На уском географском простору, у клисури реке Западне Мораве, смештена је велика група манастира, у народу названа “Српска Света гора”. Већина манастира је подигнута у време турске власти, када су имали велики историјски и културно-уметнички значај.
Најстарији писани подаци о њима говоре о интензивној преписивачкој школи у 16. веку у манастирима, а Вук Караџић говори да су два манастира (Благовештење и Јовање) имала “куле за писање књига”. Овчарско-кабларски манастири су били значајно средиште уметничке делатности, о чему говори чињеница да су све цркве имале осликане фреске и олтарске преграде у виду иконостаса, који су делимично сачувани.
Није познато колико је некада било манастира, а данас их има десет. На левој страни Западне Мораве, под Кабларом, су Благовештење, Илиње, Јовање, Никоље и Успење, а под Овчаром су Ваведење, Вазнесење, Преображење, Св. Тројица и Сретење. Многи од манастира временом су преправљани и обнављани.
Услед градње пруге, Преображење је измештено на нову локацију, Јовање је изнова зидано због изградње хидроцентрале Међувршје, Вазнесење је знатно обновљено, а Илиње и Успење су између два светска рада поново подигнути на старим местима.
Најзначајнији манастири (Благовештење, Никоље, Сретење и Св. Тројица) су стручно конзервирани и заштићени као споменици културе од великог значаја за историју и културу Србије.
Овчарско-кабларски манастири:
- Благовештење,
- Никоље,
- Сретење и
- Света Тројица
Извор: Туристичка организација Србије (www.srbija.travel)