Press "Enter" to skip to content

Иван Гундулић – велики Дубровчанин и знаменити Србин

Српски писац из Дубровника Иван Гундулић (1589-1638), чија је поезија прожета страсним позивима на слободу и борбу Словена против Турака, умро је на данашњи дан 1638. године


У свом најзначајнијем дјелу – епу „Осман“, опјевао је Хоћимску битку и смрт султана Османа Другог 1621. године, видећи у томе предзнак пропасти Османског царства и ослобођења Јужних Словена.

Гундулић је у младости писао мелодраме, пасторале и лирске пјесме, које су највећим дијелом изгубљене. Његова остала значајна дјела су пасторала „Дубравка“, спјев „Сузе сина разметнога“ и драма „Аријадна“.

Иван Гундулић је рођен у властелинској породици као најстарији син Франа Гундулића и Џиве Градић.

Породица Гундулић била је позната још у 13. вијеку, а њени чланови обављали су разне државно-административне послове у Дубровнику и околини.

Иван Гундулић био је чиновник Дубровачке републике, скоро на свим положајима. Два пута је био кнез у Конавлима и сенатор. Био је и члан напуљске књижевне „Академије доконих“.

Послије кратке болести, умро је децембра 1683. године, а сахрањен је у фрањевачкој цркви у Дубровнику.

Ивану Гундулићу подигнут је споменик у Дубровнику 1893. године, а прилози су прикупљани у Београду и цијелој Србији.

Један оброк много наде

По њему су назване основна школа у Београду и Гундулићев венац.

Гундулић је свој народ називао Словенима, а све Словене сматрао је једном великом цјелином, јединственим народом. Еп „Осман“ посветио је „нашему словинском народу“.

Гундулићева етничка припадност дио је српско-хрватских подјела у самоидентификацији западних јужнословенских просвјетитеља.

Већина српских академика, без званичног консензуса са хрватским колегама, дубровачку књижевност сматра заједничком баштином и поткрепљује тврдњу аргументом да је штокавско нарјечје основа савременог српског језика и да је српски језик присутан у Дубровачкој републици од њеног оснивања.

Неки од посљедњих потомака породице Гундулић припадали су српско-католичком покрету из 19. вијека, међу којима је и градоначелник Дубровника Франо Геталдић-Гундулић.

Гундулића, попут осталих дубровачких писаца који су писали на штокавском нарјечју, српски академици сматрају искључиво дијелом српске или дијелом заједничке српске и хрватске културне баштине.

Српска академија наука и уметности сврстила је Ивана Гундулића међу 100 најзнаменитијих Срба, а његова дјела су у саставу српске књижевности Матице српске, са осталим дубровачким писцима, у петом тому књиге „Десет векова српске књижевности“.

Пратите нас на Фејсбуку, ИнстаграмуТвитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!

Извор: СРНА

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.
%d bloggers like this: