Песма посвећена Ивану Васојевићу, водник Војске Југославије, који је погинуо у бици на Кошарама 11. априла 1999. године у борби са албанским терористима
Ивану Васојевићу Јагуару
(1975-1999)
Питаш ме за Јагуара,
за палога соко птића,
он је горе крај Лазара
и крај браће Југовића.
Из Сјенице родног града,
са двадесет четир’ лета,
где се као снопље пада,
где се брани земља света.
Васојевић у бој креће,
а храбри су вазда били,
из кога се вратит’ неће
анђели га загрлили.
Дође време на Ивана
и он се у часу створи,
крвавије оних дана,
са зверима да се бори.
Одјекују Проклетије,
натопљени крвљу кланци
у јунаку страха није,
Херој и смрт, стари знанци.
Кренуо је једног дана
и дванаест му другара,
није през’о од мегдана,
славни водник са Кошара.
А триста на другој страни
ил’ тридесет на једнога,
а он се са четом брани,
Иван рода јуначкога.
Док митраљез букву пара,
горостасну и столетну,
у том паклу од Кошара
смрт и Иван ту се сретну.
Долетела црна птица
и крилима замлатара,
до Санџака, где Сјеница,
нема више Јагуара.
Једанестог тог априла
од живота се растави,
већи јунак од Ахила,
Васојевић онај прави.
Расплела је сестра косе,
другог брата она нема,
мајку ноге једва носе,
Иван вечним сном задрема.
Поносни су твоји преци
на Бихору, Лијевој Ријеци,
поносно је на те ево,
цело племе Васојево.
A Србија к’о Србија
плаче, док се мртви броје,
када прођу парастоси
заборави на хероје.
Песник: Василије од Семберије
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Be First to Comment