Press "Enter" to skip to content

Иванишевић: У филму “Кво вадис, Аида?” жртве се приказују као злочинци

Историчар Миливоје Иванишевић оцијенио је за Срну да се у филму о Сребреници “Кво вадис, Аида?” догађа нешто невјероватно јер се Срби који су тамо били жртве приказују као злочинци, што је и документовао у меморандуму који достављен УН још у јуну 1993. године.


Пратите нас:

Иванишевић, који је директор Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, истиче да свјетска јавност није упозната о злочинима Бошњака над Србима у Сребреници, које је описао у том меморандуму на више од 130 страна, који је у посједу Срне.

“Немогуће да се они који су починили толике злочине у том филму о Сребреници прикажу у сасвим супротном светлу, а да се Срби који су жртве прикажу као злочинци. Да ли су аутори тог филма имали појма? Да ли је могуће да свет толико није упућен у ту проблематику?”, упитао је Иванишевић.

Придружите нам се на Виберу

Он напомиње да је прво преко Савјета безбједности УН Велика Британија покушала да предложи резолуцију о геноциду у Сребреници, а када то није прошло сада ту причу покушавају да прогурају преко неког филма, у којем је све лажно приказано.

“То ће бити још један гебелсовски начин уништавања истине. Оно што је Гебелс радио са Јеврејима, то сада раде муслимани и њихови НАТО заштитници са Србима у Сребреници. У филму се приказује лаж и то је чиста замена теза”, нагласио је Иванишевић, коментаришући кандидатуру за награду “Оскар” овог филма Јасмиле Жбанић.

Иванишевић је подсјетио да је стицајем околности писао први извјештај о Сребреници, који је још 2. јуна 1993. године достављен у УН под насловом – Меморандум о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године.

Придружите нам се на Телеграму

Он наводи да у том меморандуму пише да је само у том периоду у Сребреници убијено 1.200 Срба, чија имена је навео у документу, као и мјесто и начин убиства, као и имена убица из редова сребреничких Бошњака.

“То је прва година те `новопризнате државе БиХ`. Замислите само колико је већ у тој првој години убијено људи на једном релативно малом простору”, каже Иванишевић.

Он је поново посјетио Сребреницу у јуну 1995. године и тада је видио да су тамо побијени сви Срби који су били остали.

“Тада у Сребреници 1995. године, када су се Срби вратили, нису затекли живих сународника, сви су били побијени. Побијени су сви ратни заробљеници које су муслимани заробили, побијени су сви српски мештани који су били покупљени и заробљени у околним српским селима, спаљено 87 српских села”, напомиње Иванишевић.

Он је напоменуо да се у Меморандуму, који је тадашња СР Југославија доставила у УН 2. јуна 1993. године, а који је био скривен у УН све до 1995. године, помиње и бивши пољски предсједник Тадеуш Мазовјецки који је био функционер у УН за људска права и слао лажне извјештаје о стању у Сребреници.

Меморандум на нешто више од 130 страна описује злочине над Србима у Сребреници, Братунцу и околини, које су извршили Бошњаци у првој години рата у БиХ, а садржи и увод у којем се објашњавају претходни злочини и етничко чишење извршено над Србима у Сребреници у Првом и Другом свјетском рату, гдје им је бројност преполовљена.

Овај документ садржи и спискове села и убијених Срба уз опис гдје су и када убијени, на који начин и ко их је убио, као и спискове спаљених насеља у околини Сребренице и спискове бошњачких злочинаца са описом њиховим злочина и кога су убили.

Посебно је дат списак Срба који су убијени хладним оружјем, односно који су заклани, спаљени и мучени на разне начине, уз опис како су убијени. На крају је наведено и неколико десетина изјава Срба, свједока свих ових злочина.

У дијелу “Умјесто закључка” напомиње се да је списак починилаца злочина над Србима у свим облицима злочина које су починили или које и даље чине против српског народа у овом подручју заснован на аутентичним свједочењима преживјелих и мјештана уништених села.

Свако од њих спреман је да потврди свједочења кад год се појави потреба за тим и пред било којим домаћим или међународним властима, пише у документу.

Добар дио документације о убиствима, организованим засједама, масакрираним особама, уништеној имовини, малтретирању у затворима, пустошењу и паљењу налази се у власништву компетентних органа власти – полицијским станицама, здравственим центрима и другим јавним установама, као и команди и јединицама Војске Републике Српске.

“Верујемо да смисао и сврха ове прве истраге у подрињским заједницама Братунцу, Скеланима и Сребреници треба да буде то да се јавност обавести о патњи и терору који се наносе српском народу већ скоро годину дана”, пише у тексту Меморандума достављеног УН још 1993. године.

У документу се истиче да су лажирани и непоткријепљени подаци који долазе из муслиманских и разних свјетских извора заварали јавност до те мјере да се етничко чишћење приписује жртвама, док криминалци и починиоци тог злогласног чина уживају одређену врсту сажаљења и примају трајну помоћ која долази са буквално свих страна свијета.

“Чини се апсурдним, али је истина да је Сребреница почела да прима помоћ тек када је подручје очишћено од српског становништва”, оцјењује се у овом документу, чији је аутор Иванишевић.

Иванишевић је када је почео рат у БиХ основао Центар за истраживање злочина над српским народом, а боравећи у Сребреници и на тим ратиштима написао је студију о почињеним злочинима над Србима у првој ратној години у БиХ, коју је предао тадашњим властима Југославије.

Према ријечима Иванишевића, Добрица Ћосић /први предсједник Савезне Републике Југославије од 15. јуна 1992 до 1. јуна 1993. године/, рекао је да то треба буде државни меморандум и као документ Државне комисије за ратне злочине и злочине геноцида је предат у УН 1993. године.

Извор: СРНА

Прочитајте још:

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.