Српски трговац и добротвор Илија Милосављевић Коларац (1800-1878), један од највећих трговаца храном у Европи који је сав иметак завјештао за просвјећивање српског народа, умро је на данашњи дан 1878. године
Његова задужбина школовала је многе ђаке, издала велики број књига и часописа и подигла Коларчев народни универзитет у Београду.
Због сукоба са кнезом Милошем Обреновићем прешао је из Србије у Панчево, гдје је наставио да тргује, а по повратку био је једно вријеме савјетник кнеза Михаила Обреновића за финансијска питања.
Илија Коларац бавио се и трговином сољу и шалитром, а улагао је и у руднике.
Дуго је помагао ствараоце у књижевности, а 1861. године основао је Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца.
Након његове смрти, до Првог свјетског рата, тај фонд је издао 120 књига. Коларац је донирао и 1.000 форинти за оснивање Правне академије у Новом Саду.
Крајем 1877. године замало је страдао. Влада га је оптужила за велеиздају због наводног учешћа у Тополској буни, заједно са Јевремом Марковићем и Аћимом Чумићем, а пријеки војни суд осудио је Коларца на тамницу.
Кнез Милан га је убрзо помиловао, али је затвор нарушио Коларчево здравље и убрзо је умро.
Тестаментом је оставио своје имање /око милион тадашњих динара/ фонду за стварање београдског универзитета, што је била велика Коларчева жеља, као и фонду за помагање књижевности.
Након смрти Коларца, двије његове синовице, жене Велизара Карапешића и професора Димитрија Нешића, повеле су судски спор за обарање тестамента, а подржале су их тадашње власти. Међутим, Касациони суд оснажио је Коларчев тестамент.
Илија Милосављевић Коларац убраја се у велике задужбинаре Србије. Његова најпознатија задужбина је Коларчев универзитет.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: СРНА Новинска агенција Републике Српске
Be First to Comment