Press "Enter" to skip to content

Костурница у ланцу хотела

Чијом заслугом су на Виду, грчком острву које чува сећање на 10.000 страдалих српских војника, осванули лежаљке и сунцобрани?


Пратите нас на друштвеним мрежама:

Страдање епских размера које су наша држава и народ преживели у Првом светском рату оставило је велики траг и једна је од ретких спона које овај народ држе у контакту са сопственом прошлошћу и прецима. Најзначајнији споменик српској голготи је спомен-костурница на грчком острву Видо, у близини града Крфа. У време Великог рата ту се налазила болница за српске војнике који су дошли после преласка преко Албаније јануара 1916. године. У почетку их је умирало и по 300 дневно и сахрањивани су на каменитом тлу. Када више није било места, чамцима су одвожени и потапани у море, у „Плаву гробницу“, коју је песмом овековечио песник Милутин Бојић. Претпоставља се да је око 10.000 српских војника нашло смрт на Крфу и Виду. У време Краљевине Југославије, по пројекту архитекте Николаја Краснова, 1938. је завршен маузолеј-костурница.

АМЕРИЧКО-ЈЕВРЕЈСКИ КАПИТАЛ Све грчке власти, без обзира на режиме који су се смењивали, поштовале су овај споменик који је од суштинског значаја и за српски и за грчки народ. Крфљани већ цело столеће традиционално брину о споменицима из Великог рата, поштујући српске жртве и сећање на српску војску.
Да неолиберални капитализам не може оставити на миру ниједну тачку на Земљиној кугли, и да капиталу ништа није свето, показало се прошле године, када су се први пут појавиле лежаљке уз ресторан који је отворен на острву. О целој ситуацији разговарали смо с председником Крфског удружења српско-грчког пријатељства Жељком Поповићем, који већ другу годину бије битку за острво Видо.
„На Виду је одувек постојао ресторан, пола ресторан, пола кантина, где су посетиоци могли да се освеже. У последње време ресторан је променио неколико власника, док ове године није дошао у власништво луксузног ланца хотела Икос, у саставу корпорације коју чини америчко-јеврејски капитал. Прошле године први пут су се појавиле лежаљке, почела је да се пушта музика, организују славља, журке… Удружење је реаговало и оне су уклоњене. Ове године нови закупац је тражио од општине да им се дозволи да закупе 4.000 квадратних метара обале и отворе два бич-бара, али општина није дозволила. Међутим, потпредседник скупштине града Спирос Нерантзис је успео да издејствује за себе посебну бригу о уређењу острва Видо и у склопу те иницијативе је поставио лежаљке и сунцобране, тачније сада је то учинила општина. Дакле, тиме што је оформио наводну волонтерску екипу за уређење Вида (Анђели Вида), добио је оправдање пред јавношћу да ради у општем интересу. Ипак, познато је да је Нерантзис власник перионице веша коју користи цео ланац хотела Икос, тако да је сасвим јасно какав је интерес у питању.“

ПРОТЕСТНА НОТА ВЛАСТИМА Осим маузолеја-костурнице на острву се налазе још два споменика. Један, који су заједнички подигли град Крушевац и бивши градоначелник Крфа Сотирис Миталеф, и други, споменик руском адмиралу Фјодору Ушакову, који је ослободио Крф француске окупације у доба Наполеона и помогао Грцима да направе грчку републику Седам острва. Ушаков је канонизован од стране Руске православне цркве, а да парадокс буде већи, његов празник обележава се 5. августа по новом календару, односно истог дана када су постављене лежаљке на Виду. Због тога је и почасни конзул Русије на Крфу Николаос Канулас упутио протестну ноту градским властима.
Исход је још увек неизвестан. Жељко Поповић очекује да ће то у најкраћем року бити решено. Уз српско-грчко друштво стали су и многи истакнути грађани Крфа: бивши градоначелник Сотирис Миталеф, председник удружења за заштиту Вида Јанис Куркулос, председник Скупштине града и историчар Димитрис Металинос.
„Овде се ради о бахатом појединцу, који зарад својих ситних интереса наноси огромну штету. Неће се на овом завршити, Нерантзис мора одговарати за ово.“
На острву се налази и извиђачки камп за грчку децу, али Жељко Поповић каже да он није споран, јер постоји дуго времена и не ремети ништа. Он сматра да би било пожељно да се отвори и камп за српску децу, као и да би се то могло урадити с већ постојећим кампом у Гувији. Гледајући ситуацију дугорочно, можемо очекивати да ће се притисци наставити, али иако се битка добије, какве даље кораке треба предузети да заштитимо Видо? Поповић каже да ће се борити да се оформи управни одбор за Видо, који ће радити у нашем и свеопштем интересу. У очи пада и мноштво српско-грчких, грчко-српских удружења, и на питање могу ли се сва удружења интегрисати у једну асоцијацију, зарад бољег и јединственијег функционисања, Поповић каже да је то тешко изводљиво, али не и немогуће и да ће се радити на томе.
Треба додати и да је потребна много већа помоћ од државе Србије и значајно веће ангажовање наше амбасаде у Атини.
Остаје да се види колико је заиста крупна и јака звер која је отворила чељусти да прогута Видо и све што оно представља, и да ли ће бити потребно више од личног залагања појединаца да га сачувамо неокаљаног.

Извор: Александра Куљанин, Печат


Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове Удружења “Српска Рамонда”. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без претходног упозорења.

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.