Ксенија Атанасијевић(1894-1981) је на данашњи дан 1922. године постала прва жена у Србији која је стекла титулу доктора наука, одбранивши са високом оцјеном дисертацију под насловом „Бруново учење о најмањем“
Била је филозоф, преводилац и прва жена доцент у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевини Југославији).
Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима. Превела је класична филозофска дјела, писала студије, метафизичке и етичке расправе, те популарне чланке.
Између два свјетска рата била је доцент Универзитета у Београду. Преводила је дјела Аристотела, Платона, Спинозе и Адлера.
Ксенија Атанасијевић важи за прву српску феминисткињу.
Због патријархалне средине, вјеровало се да Ксенија Атанасијевић неће издржати тортуру која јој се спрема на Универзитету у Београду. Читав круг професора, окомио се на њу и смишљао професионалне и приватне афере.
Оптужили су је да је плагијатор. На основу тога, организовали су гласање за избацивање Атанасијевићеве са Универзитета.
Професор и правник Живојин М. Перић бранио је Ксенију Атанасијевић и упозорио да су та гласања сасвим незаконита.
Пуних осам година Ксенија Атанасијевић безуспјешно је тражила правду и заштиту. У међувремену, Енциклопедија Британика уврстила је у своје одреднице њен докторски рад о Ђордану Бруну као релевантну литературу за схватање мисли овог великог начуника.
У Београду, за вријеме Другог свјетског рата, Ксенија Атанасијевић одбија да потпише чувени Апел београдских интелектуалаца о томе да се настави радити за вијеме окупације.
Она је писала против нацизма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси. Послије завршетка рата, хапсе је и нове власти.
Један од њених колега Душан Недељковић, декан Филозофског факултета и предсједник Комисије за ратне злочин чак је тражио смртну казну за Ксенију Анастасијевић.
Изашла је из комунистичког затвора лишена грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених.
Она наставља анонимно да ради и припрема трећи том свог животног дјела „Филозофски фрагменти“. Tај рукопис није никада пронађен и данас се сматра изгубљеним.
На основу свега што је урадила, данас се оцјењује да је Ксенија Атанасијевић творац оригиналног и цјеловитог филозофског система.
Ксенија Атанасијевић била је највећа жена мислилац међу Србима свог доба, чија је главна тема проблем зла у појединцу и друштву. Добијала је званичне позиве да предаје у Америци, али остала је у Београду, гдје је умрла 1981. у 88. години. Сахрањена је на београдском Новом гробљу.
Стара породична гробница Ксеније Анастасијевић постоји само у архивском регистру. Гробно мјесто је прекопано и продато новим власницима, а све гробне плоче уништене.
Како је приватна породична гробница уништена крајем осамдесетих година прошлог вијека, више нема никаквих њених „земних остатака“ и обиљежја.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: СРНА
Be First to Comment