Злочин у Купресу је назив за организовано етничко чишћење Срба почетком априла 1992. у општини Купрес (југо-западни дијелови Босне), од стране водећих чланова милитантне странке ХДЗ Купреса
Припадници паравојних јединица ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге и регуларне Војске Републике Хрватске су напали села око Купреса, као и сам градић Купрес убијајући српске цивиле.
Тек 8. априла 1992. долазе јединице Југославенске Нардоне Армије које предводи пуковник Славко Лисица, које ослобађају купрешки крај и врши се испитивање ратних злочина које су починиле хрватске војне и паравојне снаге за 5 дана.
Већину тих ужаса није се могло замислити, а камоли описати. За ове злочине нико није одговарао, иако је МУП Републике Српске подносио надлежном Тужилаштву Босне и Херцеговине довољно доказа за покретање кривичних пријава.
Чак ни Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хашком Трибуналу није подигао ниједну оптужницу против организатора и извршиоца овог монструозног злодјела.

Ситуација у Купресу
Купрес је градић у југо-западном делу Босне и Херцеговине. У општини Купрес налази се Купрешка висораван на 1.200 метара надморске висине и обухвата више од 550 km². Купрешка висораван има важан геостратешки положај у читавом дијелу западног Балкана. Срби су на том подручију вековима чинили већину.

За вријеме Другог сјветског рата хрватске и муслиманске усташе су у Купресу убиле 1.038 Срба, од тога 255-оро дјеце млађе од 10 година. Чак ни геноцид који је у Другом свјетском рату спроведен према Србима на територији усташке НДХ, није успео пореметити српску већину у Купресу.
Власништво земље, према катастарским подацима након 1946. у општини Купрес је више од 70% било српско.
Према попису из 1991. године у БиХ, Срби су имали више од 50% становништва, 30% Хрвати, 7% муслимани… На локалним вишепартијским изборима у новембру 1990. године у Босни и Херцеговини, српске странке у Купресу освојили већину и формирали власт.
Када је почео рат у авнојевској Хрватској лета 1991. један број младих Хрвата одлази у тамо да би се борио на вуковарском ратишту против Срба и ЈНА.
Тада почиње и илегално наоружавање босанских Хрвата у Купресу, па су тако и формиране паравојне јединице ткз. Хрватско Вијеће Одбране и ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге под директним надзором ХДЗ ОО Купрес.
Формиран је и ткз. Кризни штаб, мало касније и ткз. Оперативни штаб Територијалне Одбране са својим подштабовима. Били су добро наоружани и свакодневно су претили ликвидацијама својим комшијама Србима. Обележавали су српске куће посебним ознакама, као у доба НДХ.

Божо Рајић, предсједник купрешког одбора ХДЗ 30. марта 1992. године обавештава писмом Гојка Шушка, министра одбране Републике Хрватске, као и Стјепана Кљујића предсједника ХДЗ Босне и Херцеговине о приликама у Купресу, уз коментар да етничко чишћење Срба може да почне.
Средином марта 1992. године Хрвати, а касније и муслимани из Купреса и околине одвозе своје жене и дјецу ван Купреса, а у Купресу остају само наоружани и војно способни мушкарци. Крајем марта 1992. године у Купресу се често виђају наоружани војници Републике Хрватске што изазива велики страх код Срба, јер се оправдано страховало да се не понови геноцид из времена НДХ. Постављају се контролни пунктови на свим важним саобраћајницама које контролишу припадници паравојних снага. Они још упадају у предузећа и ту постављају своје страже.
ЗЛОЧИН
Купрес, посебно насеља „Вилине куће“ и „Кратеж“ (град Купрес: Срба 1297, Хрвата 961, муслимана 365, Југословена 65) напад и окупација почели су 3. априла 1992. Ова акција хрватских оружаних снага представљала је, као и у случају Брода и Сијековца, поход ничим изазване, отворене оружане агресије Републике Хрватске на СФРЈ. Напад извршиле регуларне оружане формације Републике Хрватске: 106. бригада из Осијека, специјална јединица „Жути мрав“ из Вуковара, 101. загребачка бригада, студентска бојна „Краљ Томислав“ из Загреба, бојна „Зрињски“ из Загреба, јединица за посебне задатке МУП Републике Хрватске уз употребу тешког наоружања и тенкова. У нападу активно садејствовало и више паравојних јединица (ХОС и ЗНГ) локалних Хрвата и муслимана из Дувна, Ливна, Бугојна, Г. Вакуфа и осталих ближих општина тзв. Херцег-Босне. У току само неколико дана окупације општинског центра дошло је до више масовних и појединачних сурових егзекуција похватаних цивила српске националности,често извршених само хладним оружјем. Места покоља и убистава су готово у подједнакој мери: улице, станови, властите или комшијске куће, порта и црква, цивилни затвори или војне касарне. У овом удруженом хрватско-муслиманском походу убијено је и на веома суров начин масакрирано више десетина лица српске националности.
Српском страдању је у доброј мери, индиректно, својим пасивним односом, допринела и ЈНА, тада још увек једина легална оружана сила СФРЈ и БиХ, зато што није спречила долазак и концетрацију толико бројних хрватских и муслиманских јединица и њихов напад на Купрес. Срби у то време нису имали своје националне оружане формације, а тиме ни могућност властите одбране. Због тога је уследио егзодус и српског становништва, не само купрешке општине, већ и знатно ширег подручја, поготово из суседних општина Ливно и Дувно. Наредни дани били су дани појединачних и масовних, обично веома сурових, егзекуција више десетина лица српске националности у Купресу и појединим насељима ове општине.
О томе су др Радован Караџић и мр Момчило Крајишник обавестили господина Хосе Кутиљера, лорда Карингтона и министре спољних послова европске заједнице. Међутим, они су се оглушили на апеле за помоћ угроженим српским подручјима.
Жртве:
- Милишић (Миленко) Милан, 1965;
- Марјановић (Вукан) Радојка, 1945;
- Јарчевић (Трифко) Недељко-Швабо, 1950;
- Канлић (Гојко) Војислав-Крезо, 1955;
- Драгољевић (Стојан) Тодор-Тоша, 1957;
- Лугоња (Богољуб) Стеван, 1966;
- Боснић (Недељко) Шпиро, 1954;
- Баштић (Томислав) Предраг-Педо, 1971;
- Канлић (Душан) Мирко, 1950;
- Дувњак (Драгомир) Владо, 1945;
- Зубић (Ристо) Јован, 1950;
- Челебић (Петар) Драго -Драгец, 1966;
- Шешум (Милош) Момчило, 1937;
- Контић (Вукан) Лазо, 1960;
- Павловић (Станко) Трифко-Лола, 1957;
- Контић (Станко) Милорад-Ћиро, 1958;
- Павловић (Владо) Јово, 1951;
- Јарчевић (Марко) Властимир, 1956;
- Каран (Станко) Недељко, 1948;
- Шормаз (Јово) Драган, 1952;
- Марковић (Миланко) Драган-Гаца, 1969;
- Ваван (Гојко) Илија-Кирија, 1950;
- Ненад (Павле) Тошић, 1964. из Краљева;
- Милан (Лука) Рашета, 1941, Пригревица-Апатин;
- Дувњак (Саво) Никола, 1957;
- Живанић (Вуко) Жарко, 1946;
- Керановић (Божо) Марко- Такач, 1948;
- Манојловић (Станко) Ђорђе, 1955;
- Панић (Петар) Лука, 1946;
- Марић (Миленко) Станко, 1949;
- Даниловић (Јово) Влајко, 1952;
- Кнежић (Миленко) Раде, 1926;
- Чађеновић (Милован) Драган, 1959. из Плава.
Доњи Малован, Општина Купрес, чисто српско село (Срба 398), нашло се на удару и страдало у масовној и неочекиваној оружаној инвазији регуларних војних јединица Републике Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних и параполицијских илегалних формација основаних у БиХ (припадника „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, ЗНГ и ХОС) на Купрешку висораван и СФРЈ 3. априла 1992. Том приликом на веома суров начин убијено је више цивилних лица, поготово мушкараца из српске породице Дувњак. Све жртве овог напада су српске националности. Њихова покретна имовина опљачкана, а непокретна разорена и уништена. Оскрнављена, опљачкана и разорена је и српска православна црква Светог Лазара Косовског.
Жртве:
- Дувњак (Митар) Милош, 1925. и његов син
- Дувњак (Милош) Митар, 1967;
- Дувњак (Дане) Митар, 1940;
- Дувњак (Симо) Светозар, 1962;
- Дувњак (Симо) Душан-Палачинак, 1967;
- Дувњак (Владо) Милан, 1936;
- Дувњак (Драгун) Даринка, 1935;
- Дувњак (Аћим) Владо, 1907;
- Дувњак (Лука) Маринко, 1922;
- Калнић (Перо) Нико, 1956;
- Живко (Јово) Максимовић, 1966.
Убијени српски цивили, априла 1992
- Ваван Г. Илија, рођен 1950. у селу Горњи Малован. Убијен 7. априла 1992. у близини Чајуше код Горњег Малована приликом бекства из опкољеног Купреса.
- Дувњак Цветко
- Лугоња Лазо, из села Равно, општина Купрес, убијен у свом селу.
- Малеш Б. Нико, рођен 1941. године у селу Рилићу. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи.
- Марић Ј. Спасоје, рођен 1933. у селу Занаглини. Убијен у занаглинској шуми 9. априла 1992.
- Милиновић П. Марко, из Купреса, рођен 1959. године у Доњем Маловану. Убијен са групом Срба у подрум Миленка Виле 5. априла 1992. где су најпре били подвргнути мучењу, а касније постројени уз зид и убијени из ватреног оружја.
- Рудић Љ. Борислав, рођен 1934. у селу Рилићи. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи.
- Соро (Ђуре) Душан, рођен 1934. године у Занаглини, крај Купреса. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи.
- Соро (Ђорђа) Душан, рођен 1934. године у Занаглини, крај Купреса. Убијен 10. априла 1992. у занаглинској шуми.
- Спремо И. Анђа, рођена 1935. године. Убијена априла 1992. године у својој кући у Купресу, где је потом заједно са кућом спаљена.
- Спремо М. Бранислав, рођен 1950. Убијен априла 1992. године пред својом кућом.
- Спремо Б. Милорад, рођен 1936. године. Убијен 9. априла 1992. године у занаглинској шуми.
- Спремо Ј. Савица, рођена 1920. Убијена априла 1992. године у својој кући у Купресу, где је потом заједно са кућом спаљена.
- Спремо Н. Симо, рођен 1930. у Беговом Селу, крај Купреса. Убијен од стране хрватских војника 7. априла 1992. године приликом повлачења из Купреса. Пре тога је злостављан.
- Спремо С. Страило, рођен 1909. Убијен 9. априла 1992. у занаглинској шуми.
- Шкобић П. Ненад, рођен 1954. у селу Ботуну. Убијен 7. априла 1992. године код Чајуше близу села Горњег Малована, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
- Шкобић Стојан, рођен 1957. у селу Ботуну. Убијен 7. априла 1992. године код Чајуше близу села Горњег Малована, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
- НН, купрешки Србин, масакриран априла 1992. године у Купресу, од стране Хрвата, који су му претходно ударцима пребили прсте на рукама, а потом му маљем смрскали лобању.
Убијени српски цивили, током маја 1992
- Зубић Стојан, из Купреса, за време боравка по логорима био је мученн, тако да је умро од последица мучења 15. маја 1992.
- Каулић Марко, из Купреса. Убијен 1. маја 1992. у селу Оџак.
ИЗВРШИОЦИ
Напад на Купрес 3. априла 1992. је изведен од стране регуларне Војске Републике Хрватске – Збор Народне Гарде заједно са паравојним формацијама, коју је организовао руководство ХДЗ ОО Купреса, Дувна и Ливна, као и паравојне формације под командом Хрватске Странке Права.
У том злочиначком походу учествовале су сљедеће јединице хрватске војске:
- 106. осијечка бригада Републике Хрватске,
- 101. загребачка бригада Републике Хрватске,
- Студентски батаљон „Краљ Томислав“ из Загреба,
- Специјална војна јединица Републике Хрватске „Жути мрави“ из Вуковара,
- Јединица за посебне задатке МУП-а Хрватске,
- Батаљон хрватске војске под именом „Зрињски“.
Одведени у логоре 1992.
Припадници регуларне војске Хрватске чим су напали Купрес 3. априла 1992. започели су паралелно са убијањем и хапшење српских цивила. У просторијама предузећа „Квалитет“ су доводили ухапшене српске цивиле, где их је било више од 100. Затим су спроведени у хрватско село Шујце, а после у Дувно, и на крају у сплитску „Лору“. С тим да се једној групи ухапшених Срба на путу до Лоре губи сваки траг.
Сплитска Лора
- Драгољевић С. Славко, наставник из села Мушић, рођен 1946. године у месту Равно, Купрес.
- Дувњак Душан, звани „Дука“, из Купреса,
- Дувњак М. Марко, из Купреса, рођен 1947. године у месту Прибеља, крај Гламоча.
- Дувњак С. Никола, рођен 1957. у Доњем Маловану.
- Зубић Петар, мучен злостављан у логору „Лора“ у Сплиту, а потом убијен.
- Канлић Пајо, из Купреса,
- Канлић Ј. Спасоје, рођен 1957. у Доњем Маловану.
- Лугоња Б. Ратко, из села Равно, крај Купреса, рођен 1962. у Равном.
- Марић Р. Ђорђе, звани „Буго“, из Купреса, рођен 1932. године у Доњем Маловану.
- Марић О. Јово, звани „Јоцо“ из села Занаглина, рођен 1943.
- Машић М. Драган, из Беговог Села, крај Купреса, рођен 1960.
- Машић М. Марко, из Беговог Села, рођен 1951.
- Машић М. Миливоје, из Купреса, рођен 1954. године у Беговом Селу.
- Машић М. Ратко (Радован), из Купреса, рођен 1953.
- Милић Н. Љупко – Љубо, из Купреса, рођен 1941. у Купресу. Ухапшен у Купресу 5. априла 1992.
- Милић Н. Ратко, из Купреса, рођен 1938. године у месту Брда, крај Купреса.
- Милишевић Милош, из Купреса,
- Милишић С. Душан, из Новог Села, крај Купреса, рођен 1959.
- Никић С. Душан, из села Кудри, крај Купреса, рођен 1951. у месту Вуковско.
- Спремо С. Петар, рођен 1945. у Беговом Селу. Умро после стравичних мучења у логору „Лора“ у Сплиту у Хрватској.
- Чипчић Мирко, из села Равно.
Љубушки, Вогорац
- Вуковић Ђорђе, убијен стравичним батинама у логору у Љубушком, а након тога је његово тело поливено бензином и спаљено.
- Зубић Г. Стојан, рођен 1925. у селу Благају крај Купреса. Умро од последица мучења 10. маја 1992. у болници у Книну, пошто је размењен.
- Спремо В. Миле, рођен 1946. у Беговом Селу. Умро 23. априла 1992. током мучења у логору у Вргорцу, на територији Хрватске.
- Шербез Анђелко, након тешког батинања умро у логору у Љубушком, а његово тело је поливено бензином и спаљено.
НАЛОГОДАВЦИ
- Рајић Божа (Божин), оснивач странке ХДЗ у Купресу и паравојних формација у Купресу. Позвао је војне и паравојне снаге из Хрватске. Био је главни координатор за напад на Купрес, и вршења злочина над Србима.
- Гласновић Давор, зв. „Филиповић“, командант хрватске јединице „Жути мрави“ из Вуковара, која је заузела Купрес 6. априла 1992.
- Филиповић Томислав, генерал Војске Републике Хрватске, који је у саставу јединице „Зрински“ априла 1992. године учествовао у убиствима Срба у Купресу.
ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА
- Антић Перо, нарочито се истицао у мучењу заробљених Срба у логору у Љубушком,
- Баришић Ф. Јозо, звани „Јоца“, трговац, рођен 1943. у селу Олово, био је члан паравојних хрватских формација.
- Баришић Мирко,
- Бошковић, бивши капетан бивше ЈНА, један од мучитеља у Вргорцу.
- Булут Мирко,
- Вила М. Бариша, звани „Баре“, ветеринар, из Вилиних кућа крај Купреса, рођен 18. 10. 1962.
- Вила Н. Зоран, зв. „Чакија“, бравар, из Купреса, рођен 20. 06. 1964.
- Вила М. Зоран, рођен 1960.
- Вила М. Игор, из Купреса, рођен 6. 10. 1972. у Јајцу.
- Вила Илија.
- Вила Д. Марко, директор ИГО „Купрес“, из Купреса, рођен 22. 1. 1954. у месту Вилине куће, крај Купреса. Био је командант Оперативног штаба паравојних формација станке ХДЗ Купрес.
- Вила М. Мијо, бравар, рођен 27. 11. 1953. у Купресу.
- Вила М. Миленко, звани „Никола“, шумарски техничар, запослен у ШИП „Купрес“, рођен 11. 9. 1946.
- Вила М. Мирко, лекар, из Купреса, рођен 12. 8. 1960.
- Вила Никола, учествовао у злочинима над Србима у Купресу априла 1992.
- … Владо, звани „Вуковарац“, мучитељ из „Лоре“.
- Вргоч И. Мирослав, трговац, из Купреса, рођен 20. 4. 1945. у Валпову,
- … Дара.
- Дујић Томо, управник логора „Лора“,
- Думанчић И. Драгун, звани „Јунац“, руководилац у Земљорадничке задруге „Купрес“, рођен 31. 10. 1958. у Злоселу, крај Купреса.
- Думанчић Т. Перо, звани „Кличин“, земљорадник, из Купреса, рођен 9. 4. 1943. године у Бугојну,
- Жуљ Ф. Бранко, зв. „Бане“, рођен у селу Злоселима,
- Жуљ Д. Божо, из Злосела, рођен 19. 9. 1951.
- Жуљ Ф. Ивица, зв. „Ико“, возач, из Купреса, рођен 17. 10. 1960. у Злоселу,
- Жуљ А. Божо, зв. „Пајзин“ и „Бошко“, из Злосела, рођен 3. 8. 1947.
- „Жућо“, из села Плоча, крај Горњег Вакуфа, истицао се у мучењу ухапшених купрешана у „Лори“.
- Зрно Н. Борислав, звани „Боро“, професор из Купреса, рођен 14. 11. 1951. у селу Рилић,
- Зрно Иво, рођен 1. 1. 1955. у селу Шуица,
- Зрно М. Ивица, рођен 16. 9. 1971. у селу Шујица, крај Купреса,
- Зрно Н. Јосип, зв. „Нуно“, шумарски техничар. Био на дужности командира милиције у Купресу,
- Зрно Ф. Јуре, наставник математике, рођен 20. 11. 1944. године у Валпову,
- Зрно А. Марио, рођен 24. 1. 1971. у селу Шујица,
- Ивић П. Марко, возач, рођен 28. 9. 1959. у Злоселу,
- Зрно С. Стипо, рођен 1960. у Купресу,
- Елез М. Мујука, рођен 1966. у селу Доње Равно,
- Ереш Бранко, мучитељ у логору Љубушком.
- Ивић И. Драго, зв. „Шпанц“, ТВ механичар, рођен 1959. у Купресу,
- Ивић П. Марко, возач, рођен 28. 9. 1959. у Злоселу,
- Ивковић Марио,
- Јахић Џ. Расим, милиционер из Купреса, рођен 24. 4. 1953. године у селу Кукавице, крај Купреса.
- Језиџић Б. Иван, машинбравар, рођен 23. 10. 1967. године у селу Млаква, крај Купреса.
- Јелић Ј. Анте, звани „Антић“, рођен 14. 9. 1939. у Јурићима, крај Купреса.
- Камински М. Мирослав, аутопревозник, рођен 7. 7. 1947. у Бугојну,
- Канлић Бранислав, зв. „Генерал“, мучитељ у логору Љубушком.
- Кметаш М. Ибро, рођен 1958. у селу Доње Равно,
- Кметаш Ђ. Хамдија, рођен 1952. у селу Доње Равно,
- Корозовић Фадил, бивши официр авијације ЈНА, командир јединице муслиманске војске у Купресу.
- Кришто Иван, звани „Дугоњче“, мучитељ из Дувна,
- Куна А. Иван, рођен 1952. у селу Османлијама, крај Купреса,
- Куна (Марте) Здравко, зв. „Чупо“, рођен 1966. у Купресу,
- Ледић Е. Драгун, милицајац у Купресу, рођен 13. 6. 1965.
- Ледић Д. Маниел, рођен 5. 4. 1943. у Купресу,
- Ловрић Н. Марко, металски радник, рођен 2. 01. 1955. у селу Османлије,
- Лозанчић В. Зоран, зв. „Мацан“, рођен 1960. у селу Кукавицама,
- Лозанчић Иво, звани „Ћива“, тенкиста у хрватској војсци.
- Лозанчић Иво, вулканизер, тенкиста у хрватској војсци.
- Лозанчић И. Максим, зв. „Гаран“, рођен 1952.
- Лончар Божо, возач камиона у хрватској војсци.
- „Македонац“, мучитељ у „Лори“.
- Малеш М. Иво, трговац, рођен 25. 3. 1936. у Купресу,
- Мамић Фрањо, рођен 1. 1. 1971. године у селу Зидине, крај Дувна.
- Манџука И. Зијад, звани „Зијо“, возач, рођен 1. 5. 1945. године у Купресу,
- Манџука А. Смаил, звани „Смајо“, лекар, рођен 25. 1. 1959. у Купресу,
- Матић Драган, заповедник логора у Дувну,
- Матић Недо, мучитељ у логору у Љубушком.
- Мацић Неђо, из Љубушког, мучитељ из Љубушког.
- Мил Мијо, из Купреса,
- Милићевић Недо, мучитељ из Љубушког,
- Миоч Б. Вилим, рођен 1952. у селу Османлијама,
- Миоч Б. Јозо, рођен 1956. у селу Османлијама,
- Миоч Пашко, рођен 1949. године у селу Османлијама,
- Миоч Фране,
- Михаљевић Ико,
- … Муса, из Широког Брега, мучитељ у логору „Лора“.
- Павић М. Иван, рођен 1956. у Злоселима,
- Параџић Крешо, зв. „Ћупо“, мучитељ у логору у Љубушки.
- Перић Драго, звани „Врића“.
- Перковић Ј. Анте, звани „Пецо“, милиционер из Купреса, рођен 11. 11. 1954. у селу Ботун,
- Перковић Ј. Ивица, рођен 1959. у селу Ботун, од оца Јандре,
- Пилић Е. Екрем, аутомеханичар, радник ШИП „Купрес“, рођен 1. 12. 1945. године у Бугојну,
- Пилић Е. Сафет, звани „Сафо“, власник ауто-школе у Купресу, рођен 27. 7. 1949. у Купресу,
- Пилић Е. Сејо, возач, рођен 8. 6. 1955. у Купресу,
- Пилић Е. Сулејман, учитељ у Основној школи „Симо Шолаја“ у Купресу, рођен 24. 10. 1947.
- Раванчић В. Анте (Ивица), звани „Мајстор“, власник кафића, из Оџака, крај Купреса, рођен 26. 11. 1959.
- Радић М. Драго, звани „Пуће“, приватни аутопревозник из Купреса, рођен 1. 5. 1962.
- Радић Зоран, звани „Зеко“, из Купреса, који је рођен у селу Отиновци код Купреса,
- Радић С. Ивица, рођен 1959. године у селу Горавцима,
- Радић Р. Ивица, звани „Сребрушин“, рођен 22. 7. 1966. године у месту Горавци, крај Купреса.
- Радић С. Љупко, звани „Швабин“, рођен 1. 2. 1960. Металски радник, из села Горавци, крај Купреса.
- Радић Стипе, звани „Дијетло“,
- Раић И. Анте, рођен 1952. у селу Растичеву,
- „Рамбо“, најгори мучитељ у „Лори“.
- Рамчић М. Амир, рођен 14. 5. 1965. у Купресу,
- Рамчић М. Руждија, рођен 23. 8. 1966. у Бугојну,
- Раштегорац П. Иво, зв. „Ћива“, вулканизер, рођен 27. 8. 1959. у Горавцима, водич хрватским војницима у Купресу.
- Ребрина Марко, зв. „Маркица“,
- Ребрина А. Ратко, директор ШИП Купрес, рођен 14. 3. 1949. у Оџаку,
- Ребрина Јандра, звани „Скичо“,
- Слијепчевић М. Ивица, из Шујица,
- Смољо Ж. Фрањо, звани „Љуљак“, из Олова, рођен 2. 1. 1958. Био резервни официр ЈНА. Запослен у Омладинској задрузи у Купресу. Командант артиљеријске јединице хрватске војске која је напала Купрес априла 1992.
- Солин Младен, мучитељ у логору Љубушки.
- Сушец Иван, заменик Драгана Матића, команданта логора у Дувну,
- Сушец Ивица, мучитељ у логору Љубушки.
- Томић Синиша, правник из Љубушког, мучитељ и управник логора у Љубушком,
- Томић Срећко, мучитељ у логору у Дувну и Еминовом Селу.
- Туралија Амброзије,
- Туралија П. Драго, зв. „Шакан“, ловочувар у Беговом селу, рођен 1953.
- Туралија С. Зоро, звани „Зоран“, рођен 26. 4. 1961. у Беговом Селу, чувар лова у ШИП Купрес,
- Туралија К. Перо, рођен 1959. у Беоговом Сеулу,
- Туралија Т. Томислав, пољопривредни техничар, из Беговог Села, рођен 1956. у купрешком предграђу Вилине куће,
- Туралија П. Томо, зв. „Томи“, рођен 1955. у Беговом Селу,
- … Фрањо, који је био милиционер пре рата,
- Хорозовић О. Ахмет, из Купреса,
- Хорозовић О. Ибро, из Купреса, рођен 3. 5. 1953. у Билом Потоку,
- Хусеинбеговић Енес, рођен 1960. у Купресу,
- Чичак Ј. Анте, рођен 1959. у Купресу,
- Чичак В. Иво, звани „Зец“, рођен у селу Отиновци код Купреса, био чувар у трговинском предузећу у Купресу.
- Чолић М. Јосип, зв. „Јопа“, рођен 1956. у Османлијама,
- Шарић С. Божо, из Беговог Села, хрватски војник,
- Шарић В. Марко, звани „Зрко“ , рођен у Беговом Селу. Један од оснивача и предводника паравојних формација у Купресу 1991-1992.
- Шарић С. Недо, бравар, из Беговог Села, припадник паравојних формација у Купресу од 1991.
- Шимић И. Дарко, рођен 7. 10. 1969. у Купресу,
- Шимић И. Дражен, рођен 10. 5. 1972. у Купресу,
ОПТУЖНИЦЕ
Тек 29. марта 2013. године МУП Републике Српске подноси кривичну пријаву Тужилаштву Босне и Херцеговине за ратни злочин почињен над српским цивилима на подручију Купреса у периоду април-мај 1992. против 8 особа хрватске националности, чланова ХВО, ЗНГ и ХОС.
То су: Божо Рајић, Давор Гласновић, Жељко Гласновић, Миленко Филиповић, Марко Вила, Иво Чичак, Драган Марић и извесни Бошковић.
ПОСЛЕДИЦЕ
Тек 7. априла 1992. године у Купрес долазе војне снаге савезне државе СФРЈ, односно ЈНА. Њих предводи генерал Славко Лисица. Они ослобађају Купрес и сва његова села, а хрватске снаге се повлаче у Хрватску. Са собом су повели неколико десетина српских таоца, које су утамничили у логор „Лора“ у Сплиту.
Српско становништво на подручију Купреса током пролећа 1992. је преживело велику голготу. Након доласка јединица ЈНА и ослобођења Купреса 8. априла 1992. ситуација се нормализовала. А генерал ЈНА Славко Лисица наређује да се спроведе акција проналаска свих убијених Срба, које су хрватске јединице убиле 3. до 7. априла 1992.
Покушавана је размена заробљеника 29. јуна 1993. у Челебићу код Ливна, коју је са српске стране водио Митар Марић председник општине Купрес, а са хрватске стране представници ХВО: Божо Рајић, Јозо Марић, Валентин Ћорић, уз посредовање представника посматрачке мисије ЕУ. Али је хрватска страна изиграла тај договор.
Почетком новембра 1994. године здружене хрватско-муслиманске снаге (ХВО и муслиманска ткз. Армија БиХ), у операцији „Цинцар“, поново нападају Купрес и заузимају га. А српско становништво је протерано или убијено.
Након Дејтонског споразума 1995. године, Купрес остаје у саставу муслиманско-хрватске федерације. Данас у Купресу и околини се вратило мало Срба. Већином су у расути по свијету, далеко од завичаја.
Судбина 14 Срба који су одведени у логоре: Лора, Задар и Љубушки ни данас није позната.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор:Драгана Гавриловић: Масовни злочини муслиманских и хрватских снага 1992-1995 у БиХ; Злочини над Србима
Be First to Comment