Press "Enter" to skip to content

Лаза Костић – зачетник српске авангардне лирике

Српски писац Лаза Костић (1841-1910), аутор једнe од највреднијих лирских песама српске уметничке књижевности „Santa Maria della Salute„, умро је на данашњи дан 1910. године


Рођен је 1841. године у Ковиљу, отац му се звао Петар Костић, а мајка Христина Јовановић.

Основну школу завршава у месту рођења, гимназију учи у Панчеву, Новом Саду и Будиму, а права и докторат права 1866. на Пештанском универзитету.

Као сарадник Светозара Милетића, вође Срба у Војводини, Лаза Костић је смело радио за српску ствар, одлазио је у тајне мисије у Србију и Црну Гору. У Пешти је два пута хапшен, први пут због убиства кнеза Михаила, а други пут због антиаустријског говора.

Лаза Костић је како наводе његови савременици био интелектуалац изузетног образовања, обогатио је српски језик новим изразима и унио нове пјесничке облике (јампски стих).

Захваљујући пре свега његовим преводима, дјела Вилијама Шекспира постају позната и на овим просторима.

Костић своје књижевно стваралаштво почиње у јеку романтизма, уз Јована Јовановића Змаја, Ђуру Јакшића и многе друге истакнуте писце, али ипак, за непуних десет година стварања он постаје један од највећих песника.

Један оброк много наде

Најпознатија дјела Лазе Костића су трагедије „Максим Црнојевић“ и „Пера Сегединац„. Чувена је и његова естетичка расправа „Основа лепоте у свету с особеним обзиром на српске народне песме из 1880, филозофски трактат „Основно начело, Критички увод у општу философију“ које је написао 1884, те велика монографија „О Јовану Јовановићу Змају (Змајови), његовом певању, мишљењу и писању, и његовом добу„.

Овај најистакнутији српски поета 19. века био је доктор правних наука, адвокат, полиглота, новинар, филозоф, драмски писац и естетичар, а сматран је и једним од највећих умова српске литературе

Знао је грчки, латински, њемачки, француски, енглески, руски и мађарски језик. На тим језицима је читао, са неких преводио, а на њемачком, француском и латинском је и писао.

Био је члана Српског ученог друштва, а редовни члана Српске краљевске академије од 26. јануара 1909.

Умро је на данашњи дан 1910. год. у Бечу, а сахрањен је на Великом Православном гробљу у Сомбору. Остаће запамћен као један од најзначајнијих књижевника српског романтизма.

Пратите нас на Фејсбуку, ИнстаграмуТвитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!

Извор: Српска Рамонда

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.
%d bloggers like this: