Логор Шопроњек (Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Sopronnyék) је један у низу аустроугарских логора који је постојао у време Првог светског рата, а у коме је утамничено десетине хиљада не само Срба, већ и других народа (Италијана и Руса…) са којима је Хазбуршка монархија била у Великом рату
Овај логор се налазио испод Нежидерског језера у аустријској покрајини Бургенланд, 75 км јужно од Беча, односно 500 км североисточно од Београда.
Шопроњечки логор је основан по налогу војних власти Аустроугарске 5. априла 1915. године, са чиме су били упознати највиши органи цивилне власти: Влада, Парламент и Царски двор… и постојао је до средине новембра 1918. године.
Од 25.000 до 30.000 Срба је утамничено у овом казамату смрти, а око 8.000 Срба војника и цивила је оставило овде своје кости, што представља геноцидни кључ Аустрогарске према православним Србима. Укупно кроз овај логор је прошло око 40.000 људи за три и по године, колико је постојао.
Након Првог светског рата, овде је постављено скромно спомен обележје које сведочи о том ужасном времену када је десетине заточеника умирало дневно, највише од хладноће, глади и болести.
ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА
Шопроњечки логор је основан 5. априла 1915. године по налогу војне команде у Пожуну (код Братиславе)… На једном брегу удаљен 12 км од насеља Шопроњек. То насеље је тада било део Угарске, па је носило такав назив, а данас је део Аустрије па је преименован у Некенмаркт (Neckenmarkt).
Шопроњек тј. Некенмаркт се налази 75 км јужно од Беча у аустријској покрајини Бургенланд, општина Оберпулендорф у близини Нежидерског језера, односно 215 км западно од Будимпеште и 500 км североисточно од Београда.
Видевши да се логори у Угарској пуне више него што је дозвољено, то је донета одлука да се праве нови логори, па је један од тих казамата и у Шопроњеку. Логор је на почетку планиран за 15.000 људи.
У Шопроњечки логор су довођени марвеним тј. сточним вагонима, и то највише Срби са простора Босне и Херцеговине, Далмације, Славоније, Срема, Шумадије, Подриња, Рашке, Драгачевског краја, Црне Горе, Поморавља… али исто тако италијански војници са Тирола, солдати Царске Русије и Краљевине Румуније.
Срби су овај казамат смрти и то више цивили него ратни заробљеници, највише пребацивани преко логора Добој из Босне. У Шопроњек су углавном упућиване жене и деца из Подриња и Херцеговине, и ту је велик део заглавио од изнурености и патње. Једно време било је наших заточеника тамо око 8.000 Срба, од чега 250 деце млађе од 15 година.
УСЛОВИ У ЛОГОРУ
Шопроњечки логор је направљен тако да је имао 70 великих барака у почетку где су смештани заточеници, али је касније тај број достигао и 500 барака… где је један мали део био намењен за медицинске потребе логораша.
У односу на остале аустроугарске логоре, овде је степен медицинске заштите логораша био мало бољи. Заправо и хигијенски услови су били повољнији него ли у осталим казаматима црно-жуте монархије.
Зиме су биле јако хладне, тако да се жива у термометру спуштала и до минус 25’С, а додатно су отежавали ветрови са Алпа. Највећи део заробљеника је умирао од хладноће, заправо болести.
Заточеници у Шопроњечком логору су морали да раде тешке физичке послове под стражом, највише на пољопривредним имањима.
ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА
Шопроњечки логор је затворен 13. новембра 1918. године, по завршетку Првог светског рата, када се заправо Аустроугарска распала.
Тада су логораши возовима кренули пут отаџбине и месецима касније стизали до својих кућа.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Овде на месту логора је подигнуто неколико крстова и један мањи споменик који сведочи о ужасу који се дешавао почетком 20. века. Спомен обележје је подигнуто највише захваљујући италијанским државницима који су хтели да се обележи место страдања њихових сународника.
Жртве из Шопроњечког логора су сахрањене широм данашње Мађарске, према проценама на 114 локација.
Данас ово место некадашњег логора обилази српска заједница у Аустрији.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Злочини над Србима
Be First to Comment