За три и по године трајања окупације тзв. Хортијевци су у Барањи и Бачкој убили десетине хиљада Срба, Јевреја и Рома
Окупација Барање и Бачке је геноцид и агресија која се десила током Другог светског рата, од априла 1941. до новембра 1944. године када су фашистичке јединице мађарске краљевине под командом ренгента Миклоша Хортија извршиле напад на Краљевину Југославију скупа са Немачком, Италијом и њиховим помагачима.
За три и по године трајања окупације тзв. Хортијевци су у Барањи и Бачкој убили десетине хиљада Срба, Јевреја и Рома… а такође најмање 20.000 Срба је утамничено у три концентрациона логора које су мађарске фашистичке власти отвориле у југо-западним деловима Мађарске: Шарвар, Нађикањижа и Барч. Поред тога и у самој Бачкој постојало је 35 сабирних логора за интернацију српског живља.
Циљ мађарских окупационих власти је био да истребе Србе и друге неподобне народе са земље, на коју је мађарска елита полагала „историјско“ право.
Југославенске комунистичке власти након Другог светског рата су избегавале да јавно причају о злоделима над Србима, а исто тако никада се није инсистирало на изручењу мађарских зликоваца којима су била позната имена.
Јединствен споменик жртвама нацистичког, фашистичког и усташког терора у АП Војводини такође никада није направљен.
АГРЕСИЈА
Краљевина Мађарска је 20. новембра 1940. године потписала приступање Тројном пакту, а 12. децембра исте године Уговор о вечном пријатељству са Краљевином Југославијом, али је то погажено већ пет месеци касније.
Већ 6. априла 1941. године мађарске трупе скупа са Немачком, Италијом и њиховим сателитима крећу у агресију на југославенску територију у злочиначкој операцији која је носила кодноиме „Операција 25“. Територија Краљевине Југославије је подељена, а Мађарској је припала Барања и Бачка.
Одмах по уласку тзв. Хортијеваца, њих око 80.000 војника је 11. априла 1941. године ушло у сва места Барање и Бачке, као што су: Бели Манастир, Јагодњак, Дарда, затим Сомбор, Суботица, Нови Сад, Врбас, Србобран, Бачка Топола, Кула, Бечеј, Апатин, Жабаљ, Тител, Бачка Паланка, Бајмок, Бач, Змајево, Црвенка, Кљајићево, Гајдобра, Бачки Брестовац, Стапар… кренула је пљачка имовине Срба и Јевреја, прогон и убиства православних свештеника, бивших Солунаца, чланова Соколских друштава. Заправо сви они који су могли на било који начин да пруже или организују покрет отпора нашли су се на листи за одстрел.
Локални Немци (Фолксдочери) и Мађари који су живели у Бачкој су помагали тзв. Хортијевцима у сламању отпора југославенске краљевске војске и успостављању окупационе власти.
Злочин
На данашњи дан, 13. априла 1941. године у Другом свјетском рату мађарски фашисти почели терор у Бачкој и за неколико дана убили око 3.000 цивила, махом Срба.
Током априлског запосиједања Бачке 1941. године, услед инсценираних сукоба којима је створена привидна витешка битка „храбре“ мађарске војске са „четницима“, побијено је неколико хиљада грађана. Преко 10.000 људи је опљачкано током априлске окупације. Тим чином је прекршена Хашка конвенција из 1907. године и нико није одговарао, као ни за све друге нечовјечности у Хортијевој такозваној Великој Мађарској. Ни у „ужој“ Мађарској није поштеђена аутохтона српска заједница. На стотине мађарских Срба је затворено, нарочито интелигенција. Одлуком генералштаба и Министарства унутрашњих послова, од српске и јеврејске интелигенције су састављени такозвани радни батаљони, а поједини Срби су стрпани у логоре. Априла 1941. године основан је логор 440 у који су затворени многи „неповјерљиви“ Срби, старосједеоци у Мађарској.
У краткотрајном Априлском рату 1941. године Војводину су окупирале њемачке и мађарске фашистичке снаге. Након Априлског рата Војводина је окупирана и подијељена у три окупационе зоне: Срем су Њемци предали тзв. Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Хортијева Мађарска, док је Банат фактички потпао под власт домаћих Њемаца (фолксдојчера), иако је званично припадао Недићевој Србији. Одмах по окупацији, започела је кампања погрома над Србима и Јеврејима, која је, различитим интензитетом, трајала до 1944. године, вођена несмањеном жестином и мржњом према Србима који су ту живјели. Већ првих дана окупације, побијено је око 2.500 Срба. Свој злогласни врхунац, кампања је достигла током рације у Јужној Бачкој, јануара 1942. Према подацима центра Симон Визентал, само у једном дану и само на једном месту, новосадском „Штранду“, 23. јануара 1942., припадници мађарских окупационих снага у Новом Саду одвели су 292 Србина и 550 Јевреја на обалу Дунава и тамо их натјерали да закораче на залеђену површину реке, а потом их усмртили пушчаним хицима у лед који је пуцао. Оне који се нијесу одмах удавили, убијали су из пиштоља и пушака. У том догађају, као и у свим злочинима током рације у Јужној Бачкој 1942. године, учествовале су и јединице мађарске војске и Мађарске краљевске жандармерије. У Бачкој и Барањи је заведена окупаторска управа, уклањани су српски називи на јавним местима, протјеривани Срби и други а у школе је уведен мађарски језик као обавезан. Српски виђенији људи су убијани а њихова имовина плијењена.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
[…] […]