Судбина свих уништених српских насеља у Подрињу је слична – сва су била мета изненадних напада њихових комшија из сусједних муслиманских села, наведено је у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића
БРЕЖАНИ
Брежани код Сребренице, већински српско село, 271 Србин, пет Mуслимана, нападнуто је 30. јуна 1992. године, када је убијено 19 мјештана српске националности.
Убијен је Милош /Раде/ Новковић /1956/, који је пронађен са одсјеченом главом и тако је сахрањен.
Убијени су и Радован /Ђоле/ Петровић /1923/, Достана Лазић /1919/, Ђука /Павле/ Лазић /1935/, Видоје /Павле/ Лазић /1937/, разапет и спаљен, Кристина Лазић, спаљена у својој кући, Миленко /Илија/ Драгичевић /1974/, Љубомир /Миленко/ Јосиповић /1975/, Милош /Владо/ Крстајић /1937/, Перо /Владо/ Крстајић /1935/, Станко /Лука/ Милошевић.
Међу убијенима су Видоје /Милован/ Милошевић /1974/, Миливоје /Драгиша/ Митровић /1930/, Станоје /Миливоје/ Митровић /1963/, Милисав /Мика/ Ранкић /1947/, спаљен у својој кући, Драгосав /Милисав/ Ранкић /1974/, спаљен у својој кући, Мирко /Милисав/ Ранкић /1972/, такође спаљен у својој кући, Миломир /Владислав/ Стевановић /1946/, Драган /Стјепан/ Стјепановић /1961/.
Село је спаљено и уништено. Сва стока је одведена, а било је више од 200 крава.
Напад на Брежане починили су муслимани који су идентификовани. Некима су очеви били усташе. Имена су наведена у Меморандуму. Нико није осуђен за ова злодјела ни након што су прошле готово три деценије.
О нападу је свједочио мјештанин Милорад Марјановић.
ЗАГОНИ
Загони /Братунац/, село са већински српским становништвом /480 Срба, 103 муслимана/. Нападнуто је неколико пута и прошло као село Лозница.
Напади 5. јула и 12. јула 1992. године имали су посебно трагичне посљедице када је убијено више од 20 мјештана: Љубица /Милован/ Милошевић /1939/, Милош /Јован/ Милошевић /1932/, Рада /Илија/ Милошевић /1968/, која је масакрирана, Чедомир /Благоје/ Танасијевић /1942/, Рајко /Сретен/ Гвозденовић /1927/, Драгољуб /Миладин/ Гвозденовић /1954/, Благоје /Милорад/ Гвозденовић /1944/, Рада /Радоје/ Гвозденовић /1973/, те Милева /Милорад/ Димитрић /1912/.
Убијени су и Марко /Митар/ Димитрић /1974/, Матија /Стеван/ Јашински /1940/, Миодраг /Илија/ Маловић /1943/, Михајло /Јефта/ Михајловић /1951/, Душанка Пауновић /1954/, убијена тешким чекићем, Милован /Мирко/ Димитрић /1962/, Миодраг /Јаков/ Јовановић /1952/, Душан /Живојин/ Милошевић /1963/, Ђорђе /Алекса/ Милошевић /1934/, Видосав /Бранко/ Милошевић /1968/, Драгиша /Милко/ Милошевић /1963/ и Миодраг /Милко/ Милошевић /1970/.
У нападу на Загоне учествовали су мјештани околних муслиманских села, који су идентификовани. Имена су наведена у Меморандуму. Нико није осуђен за ова злодјела ни након што су прошле готово три деценије.
Село је опустошено и спаљено.
О догађајима су свједочили Татомир Гвозденовић, Миладин Гвозденовић, Драган Гвозденовић, Божана Гвозденовић и Горан Крстић, сви из села Загони.
Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.
Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.
Наставак сутра…
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Срна
[…] Милошу Новковићу одсјечена глава у јуну 1992. године Придружите нам се на Виберу […]
[…] Божић… (овде, овде), одсјечене српске главе (овде, овде), спаљивање Срба (овде, овде), о томе како су Срби […]