Српски писац Момчило Настасијевић (1894-1938), једна од најснажнијих пјесничких личности српске литературе између два свјетска рата и претеча модерне српске драме, рођен је 6. октобра 1894. године
Настасијевић се одликовао оригиналношћу стила и изузетном језичком инвенцијом.
Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти, 1938. године, био професор гимназије.
Писао је лирске пјесме, драме и приповијетке са старословенским мотивима.
Настасијевић је, између осталог, написао пјесничку збирку „Пет лирских кругова“, збирку приповједака „Из тамног вилајета“, либрето „Међулушко благо“, те драме „Код вечне славине“, „Недозвани“ и „Газда Младенова кћи“.
Основни појам његове поетике јесте „родна“ или „матерња“ мелодија, која произлази из симболистичког схватања музике као бића поезије.
У трагању за том мелодијом, Настасијевић је долазио у додир са неизрецивим, тајанственим и мистичним.
Његова „матерња мелодија“ је звук изворног, архаичног језика – мелодија језика народне пјесме и средњовјековних текстова.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: СРНА Новинска агенција Републике Српске
Be First to Comment