Српску су бранили сви њени синови: Перо (1970), Небојша (1973) и Ненад (1975). Двојица су животе положили за слободу Српске, а трећем је срце препукло од туге за браћом
Приредио: Драган ДЕСПОТОВИЋ
Највише општинско признање – Повеља заслужног грађанина општине Прњавор са златним грбом за изузетне заслуге за Републику Српску, ове године биће уручена Деси Ђурић из Кокора, која је у протеклом рату остала без тројице синова, одлучено је на данашњој сједници прњаворске Скупштине општине преноси Срна
А признање ће бити уручено на пријему поводом крсне славе општине – Преображења Господњег.
Ова храбра и поштена Српкиња је у рату изгубила два сина, а срце трећег сина је престало да куца од туге за браћом.
Први ударац за ову мајку храбрости био је тог 29. августа 1992. године када је у одбрани Дервенте тешко рањен тада 22-годишњи Перо, који је подлегао ранама на ВМЦ Бањалука, истог дана. Указом предсједника Републике Српске од 12. септембра 2017. године, посмртно је одликован Медаљом заслуга за народ.
Нови ударац је услиједио при крају рата, тачније 27. маја 1995, са тужном вијешћу да је међу 50-так несталих бранилаца коридора са Озрена до опкољене Возуће, и њен најмлађи син Ненад. Одмах се пронијела страшна вијест да је жив доспио у руке крвожедних муџахедина, а имао је само 20 година.
Небојшино срце је препукло од туге за погинулим Пером и несталим Ненадом, 24. априла 2011. године. На путу за болницу престао је да даје знакове живота у Хрваћанима, а у Клиничком центру у Бањалуци и званично је констатован узрок смрти- срчани удар. Иза Небојше је остала супруга Лела и кћерке Виданка и Маја.
Након толико година када је пронађен њен најмлађи син Ненада, мајка се лично упутила у Бања Луку да га идентификује, а трећу из мајчиних њедара отргнуту јабуку, препознала је по сату и плавом џемперу.
У својој болној исповести за медије ова мајка је говорила о томе:
Препознале су га ове очи мајкине, које га вјечно жељне остадоше. Препознадоше и осјетише оно што ми од њега остаде и ове руке, које га никада довољно не измиловаше. А, овим очима и рукама плела је мајка тај џемпер, своме Неши, да ми се у ров, док нас брани, не прехлади. Ни слутила мајка није да га плете да би га једног дана уз помоћ њега препознала.
Ненад Ђурић је сахрањен на прњаворском гробљу уз највише војне почасти, одмах поред своје браће Небојше и Пере.
Достојна си Српска мајко и већих одликовања, никада се теби и осталим српским мајкама не може довољно одужити Република Српска и Српски народ!
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Српска Рамонда
Be First to Comment