Истина увек „исплива” и пронађе пут!
Пише: Јелена ЛУКИЋ
Српска историја прекрајана је вековима, мењана, прилагођавана временима у којима смо живели, али како историчари сматрају и векови су за историјске чињенице кратки, па се оне не дају скрити. Истина увек „исплива” и пронађе пут!
’99. година је историјски “милисекунда” од нас. Зар сте помислили да ми који смо је доживели, преживели, можемо да заборавимо НАТО-алијансу?! Зар сте помислили да се 78 дана убијања заборавља, слике које су и даље „живе” у нажем сећању.
Потом је у Србију “дошла” Корона! Тачније вирус КОВИД-19. И као и све катастрофе сјајан начин за манипулацију масама. Полицијски час, ограничено кретање и образовање путем малих екрана. И зашто не покушати још једну лаж прогурати деци која тек уче?!
Ако је током нормалних околности, једна од лекција из историје за седми разред основне школе, представљена као прилика за напредовање у каријери (?!) управо био један од најгорих обичаја за време Турака познат као “данак у крви”!
Лаж коју су путем ТВ-а деца могла да чују о НАТО алијанси говори у суперлативу о тој организацији, основаној након Другог светског рата, која је ту да „решава спорове зараћених страна”! Али спор у овом случају био је између Србије и „Србије”!
Заправо Срби су бранили своја вековна огњишта, манастире и сопствене животе на Космету. Прогањани од Шиптара насељених на тим просторима управо након Другог светског рата.
Међутим управо та организација је бесомучно 78 дана бомбардовала СРЈ не бирајући циљеве! Током те операције у народу познатије као „Милосрдни Анђео” страдали су и они који су „брањени” дакле и сами Албанци и њихова деца!
Страдала су и Српска деца која су можда имала снове да једнога дана буду учитељи, учитељице, али су их НАТО бомбе прекинуле у снивању живота!
Ово су деца Српска, Албанска и других националности , која снове нису досањала:
1. Бојана Тошовић (1998) – погинула 11. априла 1999. у Мердарима
2. Марко Симић (1997) – погинуо 31. маја 1999. у Новом Пазару
3. Милица Ракић (1996) – погинула 17. априла 1999. у Батајници
4. Драгана Димић (1995) – погинула 11. маја 1999. у селу Старо Грацко код Липљана
5. Марко Ивановић (1995) – погинуо 22. априла 1999. у Ђаковици
6. Дајана Павловић (1994) – погинула 26. маја 1999. у Раљи код Београда
7. Бранимир Станијановић (1993) – погинуо 12. априла 1999. током гранатирања воза у Грделици
8. Иван Иванчевић (1992) – погинуо 22. априла 1999. у Ђаковици
9. Стефан Павловић (1991) – погинуо 26. маја 1999. у Раљи код Београда
10. Јулија Брудар (1989) – погинула 30. априла 1999. у насељу Мурино (Црна Гора)
11. Владимир Симић (1987) – погинуо 27. априла 1999. у Сурдулици
12. Оливера Максимовић (1986) – погинула 30. априла 1999. у насељу Мурино (Црна Гора)
13. Оливера Брудар (1987) – погинула 30. априла 1999. у насељу Мурино (Црна Гора)
14. Милица Стојановић (1986) – погинула 14. априла 1999. у селу Павловац
15. Мирослав Максић (1986) – погинуо 6. августа 1999. у Бујановцу
16. Предраг Илмић (1985) – погинуо 22. априла 1999. у Ђаковици
17. Мирослав Кнежевић (1985) – погинуо 30. априла 1999. у насељу Мурино (Црна Гора)
18. Миљана Милић (1984) – погинула 27. априла 1999. у Сурдулици
19. Марија Петровић (1984) – погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
20. Миленко Малобабић (1983) – погинуо 31. маја 1999. у Сурдулици
21. Сања Миленковић (1983) – погинула 30. маја 1999. у Варварину
22. Ирена Митић (1983) – погинула 17. априла 1999. у селу Рибнице код Пирота
23. Марко Рогљић (1983) – погинуо 31. маја 1999. у Новом Пазару
24. Миомир Миловановић (1983) – погинуо 27. априла 1999. у Сурдулици
25. Никола Петровић (1982) – погинуо 1. маја 1999. током бомбародвања аутобуса код Лужана
26. Гордана Николић (1981) – погинула 11. маја 1999. у Владичином Хану
27. Далибор Тасић (1981) – погинуо 22. априла у месту Содерце код Врања
28. Касандра Зулфури (1997), ромске националности – погинула 28. априла 1999. у Призрену
29. Максум Зулфури (1997), ромске националности – погинуо 28. априла 1999. у Призрену
30. Ернест Краснићи (1996), ромске националности – погинуо 1. маја 1999. у Призрену
31. Есад Бериша (1987), ромске националности – погинуо 1.маја 1999. у Призрену
32. Бећир Зулфури (1985), ромске националности – погинуо 28. априла 1999. у Призрену
33. Менсур Морина (1984), ромске националности – погинуо 1.маја 1999. у Призрену
34. Елвис Бериша (1982), ромске националности – погинуо 1.маја 1999. у Призрену
35. Бесмиља Бериша (1982), ромске националности – погинула 1.маја 1999. у Призрену
36. Зенија Бериша (1982), ромске националности – погинула 1.маја 1999. у Призрену
37. Дениза Гаши (1994), турске националности – погинула 7. априла 1999. у Приштини
38. Реа Гаши (1992), турске националности – погинула 7. априла 1999. у Приштини
39. Деа Гаши (1990), турске националности – погинула 7. априла 1999. у Приштини
40. Сенад Дацић (1983), бошњачке националности – погинуо 26. марта 1999. у месту Бесник
41. Арта Лугићи (1983), албанске националности – погинула 24. априла 1999. у Липљану
42. Мухамет Муцај (1989), албанске националности – погинуо 3. маја 1999. у Великој Јабланици
43. Кујтим Кастрати (1988), албанске националности – погинуо 26. маја 1999. у селу Радосте
44. Флорије Муцај (1983), албанске националности – погинула 3. маја 1999. у Великој Јабланици
45. Сабит Хазроли (1981), албанске националности – погинуо 6. јуна 1999. у селу Клечка
46. Дритон Пацаризи (1981), албанске националности – погинуо 6. јуна 1999. у селу Клечка
47. Валентина Ћелај (1981), албанске националности – погинуо 14. априла 1999. у Призрену
48. Валдет Коџа (1984), албанске националности – погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић
49. Фисник Коџа (1990), албанске националности – погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић
Дакле када се опет УСУДИТЕ да лажима улепшавате реалност, сетите се ових имена, јер ми вам нећемо дозволити да их заборавите! Једно дете постало је симбол тог страдања!
Милица Ракић је можда могла бити учитељица, можда наставница, можда историчарка која би искрено представила историју деци, свету….
Можда!
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
[…] ревидира историја у школским уџбеницима (овде , овде ,овде) и умањују српске […]
[…] НАТО у доба Короне […]