Данас су се навршиле 22 године од почетка НАTО агресије на Србију, односно тадашњу Савезну Републику Југославију /СРЈ/, која је без прекида трајала 78 дана.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАTО-а Хавијер Солана.
У нападима који су започети 24. марта је, према процјенама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи, а тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетјели из база у западној Европи, а касније и из САД.
Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАTО-а.
Акција НАTО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни домаћи и међународни правни стручњаци назвали агресијом, услиједила је послије неуспјешних преговора о рјешењу кризе на Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
Бомбадовање је, послије више дипломатских притисака, окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, да би три дана потом почело повлачење војних и полицијских снага СРЈ са Косова и Метохије.
Савјет безбједности УН је 10. јуна 1999 године усвојио Резолуцију 1244, а на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника КФора из 36 земаља, са задатком да чувају мир и безбједност свих.
Tо је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Њемачке, Француске, Италије и САД.
Према тадашњим подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а вратило се око 800.000 избјеглих и протјераних Албанаца.
О материјалној штети која је нанијета током бомбардовања изнијети су различити подаци, а тадашње власти у Београду процијениле су је на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАTО-а.
НАТО ПРЕКРШИО ПОВЕЉУ УН – ВЕЛИКА РАЗАРАЊА И СМРТ
Под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову, НАTО је 24. марта 1999. године почео агресију на СР Југославију /СРЈ/, газећи тиме Повељу УН и свој оснивачки акт, којим је дефинисан као одбрамбени савез.
Tоком 79 дана агресије кориштена су убојна средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом.
У ратним разарањима уништени су многи привредни инфраструктурни објекти.
Укупна ратна штета процијењена је на више од 100 милијарди долара, не рачунајући непроцјењиву штету нанесену природној средини и дугорочне посљедице по здравље људи.
У великим цивилним разарањима, незабиљеженим у савременој свјетској историји, убијено је неколико хиљада људи, а више од 6.000 задобило озбиљне повреде, које су у великом броју изазвале трајни инвалидитет.
НАТО бомбардовање СРЈ /кодно име операције „Савезничка сила“, док је у САД названа „Племенити наковањ“/ трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго војно уплитање НАТО-а у региону након бомбардовања Републике Српске у операцији „Намјерна сила“ 1995. године.
Интервенција НАТО-а на СРЈ извршена је без одобрења Савјета безбједности због оптужби да „српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца“.
Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и наводни масакр над албанским цивилима за који се послије показало да је био намјештен и да се радило о борцима терористичке ОВК преобученим у цивиле.
НАТО је 24. марта 1999. године у 19.45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте.
У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.
Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије.
Истог дана у Савјету безбједности је усвојена Резолуција 1244, према којој СРЈ /Србија/ задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а.
Са војском и полицијом у централну Србију избјегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Након овог и других ратова током распада Југославије, Србија је постала земља са највећим бројем избјеглица и интерно расељених лица у Европи.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Српска Рамонда, Срна
Be First to Comment