Данас се навршава 29 година од злочина над Србима у Сијековцу када је убијено 9 мјештана. Сљедећих дана хрватске и муслиманске оружане снаге су у Сијековцу убиле још 51 Србина, а укупно је убијено више од 70 Срба, док се 9 и данас воде као нестали
Сијековац (муслимана 597 лица, Хрвата 364, Срба 311, Југословена 240 и осталих 35) село у Општини Српски Брод.
Напад паравојних јединица на српске цивиле овог села извршен 26. марта 1992. Тада су још увек ова општина, као и Република Босна и Херцеговина били део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а продор хрватских оружаних формација у Сијековац представљао је акт отворене агресије на БиХ и СФРЈ сецесијом издвојене, новостворене државе Републике Хрватске.
Такав злочин у Босни и Херцеговини није забележен од некада стравичних усташких похода, и похода по злочинима познате СС Ханџар дивизије, током Другог светског рата и њихових покоља, пљачки и паљевина по српским селима Посавине. (У истој дивизији, треба подсетити, као млад немачки добровољац, служио је и тадашњи председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић.)
Приликом напада 26. марта 1992. убијено је девет мештана српске националности села Сијековац. Српска православна црква Свете Огњене Марије порушена у Другом светском рату од муслимана и Хрвата овог краја, обновљена тек 1970. поново је разорена од потомака усташа из претходног рата.
Дио тих лешева хладњачом је одвезен и бачен у Саву, а запаљено је или уништено око петнаест кућа у власништву Срба.
Сљедећих дана хрватске и муслиманске оружане снаге су у Сијековцу убиле још 51 Србина, а укупно је убијено више од 70 Срба, док се 9 и данас воде као нестали. Хрватске оружане јединице су прво упале у кућу породице Зечевић. На лицу мјеста су убиле Јована Зечевића (72) и његове синове Милана, Васу и Петра. Убили су Луку Милошевића и његове синове Жељка и Драгана (17), затим Вида Радановића. Убили су такође и непокретног старца Срету Тривића.
Тим за документовање ратног злочина Републике Српске, посједује документацију о убиствима српске дјеце на подручју Српског Брода. На основу изјава преживјелих свједока масакра у Сијековцу, постоје индиције да су дјеци пре ликвидације вађени органи који су затим продавани широм Европе на црном тржишту, највише у Њемачкој. Удружење за тражење несталих лица из Брода располаже подацима да је за време хрватске осмомесечне окупације Брода убијено чак 500 Срба.
Из више масовних гробница ексхумирана су тела 286 Срба, а за још толико се трага. Највећа гробница је ријека Сава. На подручју општине Српски Брод било је више од 10 логора за Србе, у којима су у највећем броју били заточени цивили: жене, дјеца и старци, укупно више од 2.000. Многи су касније одведени у друге логоре у Славонском Броду и Орашју.
Јединице ХОС и тзв. Ханџар дивизије, којима је командовао Анте Пркачин пресрели су 4 аутобуса Рома који су 27. марта 1992. бјежали из Сребренице и Скелана, хтјели су ући у Хрватску. То им није дозвољено, већ су сви ликвидирани. То је посље рата свједочио Сакиб Балић припадник ХОС.
Жртве:
- Јован (Васо) Зечевић, 1920. и његова три сина:
- Милан (Јован) Зечевић, 1950;
- Петар (Јован) Зечевић, 1953. и
- Васо (Јован) Зечевић, 1958;
- Лука (Илија) Милошевић, 1943. и његова два сина
- Жељко (Лука) Милошевић, 1968. и
- Драган (Лука) Милошевић, 1974;
- Мирко (Видо) Радановић-Мркуља, 1965. и
- Срето (Михајло) Тривић, 1927.
Свједочења:
Свједочење Јелице Зечевић:
– „Знала сам да ће се нешто страшно догодити. Мој покојни муж тог дана је пошао на посао у Рафинерију, али није отишао. Вратиле су га комшије Хрвати и муслимани, који су тог дана поставили страже на свим улазима у село. Тог дана, око 17:00 часова село је било изложено страховитом бомбардовању. У подруму њихове куће склонио се већи број комшија Срба. Када је минобачачка паљба утихнула, у кућу Зечевића „банула“ је већа група бојовника Републике Хрватске. Међу њима сам препознала и наше комшије Хрвате и муслимане.
Били су у униформама Војске Републике Хрватске. Одмах су почели да псују и пријете да ће нас побити… Издвојили су мог мужа и одвели до оближњег стабла, за које су га свезали. Дошли су и по њу. Пријетили су да ће ме силовати, а онда полити бензином и запалити. Молила сам их да то не чине. Убили су најприје мога мужа. Нису поштедјели ни моје дјевере ни свекра. Ја сам остала жива, јер је један комшија Хрват рекао да жене не смију убијати“…
Осим Зечевића, хрватски војници убили су три члана породице Милошевић: оца и два сина, као и Марка Радановића и Срету Тривића који су изведени из подрума Зечевићеве куће, гдје су се сакрили од граната, као и још десет Срба.
Српкиња Љубица Седлић је такође свједок зла које се у Сијековцу догодило 26. марта 1992. године. О томе казује овако:
– “ Ја сам видила злочин над породицом Зечевићим. Сутрадан је моја кућа запаљена у којој је био непокретни супруг. Злочинци викали: ‘Ово је Парагина војска и Анте Пркачина. Срби, упамтите нас!’ Мене и још пар комшија спровели су у ватрогасни дом у Сијековцу, а касније у логоре“.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Српска Рамонда; Драгана Гавриловић: Масовни злочини муслиманских и хрватских снага 1992–1995. ; Злочини над Србима
Be First to Comment