Press "Enter" to skip to content

Николић: Жртве добојског логора прогласити мученицима

Фото: Српска Рамонда, Ин4с, РТВ Добој

Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић задовољан је што је све ближе одлука да се жртве добојског логора, који је основала Аустроугарска у Првом свјетском рату прогласе за мученике јер је његовање културе сјећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у први концентрациони логор у Европи у 20. вијеку


Николић је рекао Срни да се сутра у Добоју обиљежава 107 година од доласка првог транспорта Срба у добојски логор.

Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић, Фото: РТВ Добој

„Претежно су у добојски логор депортовани Срби са подручја западне Србије, као и Сарајева, Сокоца, Рогатице, Горажда, Билеће и Требиња. Они су у овом злогласном логору страдали у највећим мукама“, рекао је Николић.

Он је навео да је добојски логор основан 27. децембра 1915. године и био у функцији до 5. јула 1917. године, те да је ту интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.

Након што је свештенство Црквене општине Добој упутило захтјев Његовом преосвештенству епископу зворничко-тузланском Фотију да умоли Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве /СПЦ/ да жртве добојског логора прогласи за мученике, Николић вјерује да је саборска комисија све ближе тој одлуци како би се жртвама одредио датум за празновање.

Владика Фотије; Н1

Николић је поручио да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује, јер се у протеклих стотину година свјесно настојало да нестане сјећање на његово постојање и обим српског страдања у овом стратишту.

Први подаци о добојском логору предочени су у „Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године“, која је урађена приликом освештања споменика Светих апостола Петра и Павла 1938. године, а чија издања су готово сва уништена.

Захваљајући свега три пронађена оригинална примјерка, 2015. године направљен је репринт издања које је штампано у 2.000 примјерака, у који је уврштен и документ из војног архива Независне Државе Хрватске – наредба усташког стана у Добоју од 27. маја 1941. године да се поруши спомен-костурница са костима страдалих код Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла, а која је реализована у јуну 1941.године.

Наставник историје Ведран Глигорић каже да страдање добојских логораша
нажалост није уврштено у историјске уџбенике и постало предмет изучавања у наставним програмима.

Један оброк много наде

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: