Југословенски краљевски официр словеначког порекла, генералштабни мајор Југословенске војске и један од првих људи који су се придружили Драгољубу Дражи Михаиловићу оставио је потресно опроштајно писмо
Приредио: Драган Деспотовић
Фрегл је рођен децембра 1901. године у Фраму, где завршава основну школу, а потом Винарску и воћарску школу у Марибору.
Резервни официр постаје након одслужења војног рока, и бива примљен у сталну службу.
Завршава Нижу школу Војне академије, а потом и Вишу војну школу, а од 1933. до 1935. и Подофицирску школу краљ Александар.
Након тога пролази генералштабну обуку у саобраћајном одељењу и добија чин генералштабног мајора
За време Априлског рата, једни извори говоре да је био начелник штаба Рисњачког планинског одреда, а док се у другима налази да је био начелник штаба Врбаске дивизије у Бања Луци.
Након капитулација привремено се враћа у Љубљану, а убрзо након тога одлази за Боград, са намером да успостави везе са југословенским официрима који су избегли заробљеништво.
Александар Мишић, син славног српског војводе Живојина Мишића, формира Рибнички четнички одред, а Фрегла поставља за начелника штаба одреда.
Када су Немци покренули Операцију Михаиловић, долази до сукоба између четника и Немаца код Струганика, након чега су четници били лоцирани и опкољени.
Прво је заробљен поднаредник Ђура Војновић, који је одмах стрељан, а код кога је пронађено оружје немачке производње, што је указивало да га је заробио након убијања немачког војника.
Схвативши да нема излаза Мишић, свом пратиоцу Лазару Вукмирицу наређује да Михаиловића покрије лишћем, а да исто учини и са мајором Остојићем.
Потом мајор Мишић и мајор Фрегл излазе пред Немце, а Мишић на немачком језику саопштава да је он пуковник Михаиловић.
О том догађају Лазар Вукмирац пише следеће:
„Пошто нисмо давали отпор, а коњи су откривали гдје смо, јер се од нас нису одвајали, Њемци су масовно стигли у шуму и одмах разоружали шест пратилаца мајора Мишића и пет Дражиних пратилаца. Код пратиоца мајора Мишића поднаредника Ђуре Војновића (родом из Окучана, Славонија), Њемци су пронашли њемачки `машингевер` (пикавац) и одмах га на лицу мјеста стрјељали. Још су остали непредани Дража, мајор Остојић, Мишић, Фрегл и ја. Мишић ми је тада рекао: `Лазаре, сине, излаза немамо, морамо се предати, иди и покриј Дражу овим лишћем-шушњем што брже можеш`.
То сам и учинио, као што сам мало даље учинио са мајором Остојићем. Затим смо се мајор Мишић, мајор Фрегл и ја упутили из шуме и прошли на два метра од Драже који је био прекривен шушњем. Њемци су већ стигли код нас. Један њемачки подофицир упитао је Мишића да ли је он Дража, а мајор му је одговорио на српском и њемачком да јесте. Ове ријечи Мишићеве могао је Дража лако да чује…“
Након тога Фрегл и Мишић су одведени у Ваљево, где су према једним изворима и стрељани 17. или 19. децембра на непознатој локацији /претпоставља се да су стрељани у Ђеновачкој шуми/.
У опроштајном писму мајора Фрегла пише следеће:
„Ваљево – затвор. 16. XII 1941. Мила женице. Немачки ратни суд ме је данас осудио због четниковања на смрт. Ништа се не бојим. Жао ми је само тебе и Гође. Савест ми је потпуно чиста. Умирем за част Отаџбине и народа. Умирем као јунак и сам ћу командовати паљбу. Жао ми је што нисмо погинули на бојном пољу. Буди храбра и васпитавај добро Гођу. Моје одело – цивилно, налази се код проте Поповића у Мионици. Шаљем ти и нешто новца. Љуби тебе, Гођу и све моје, твој Срчек.“
Док са друге стране Милосав Самарџић тврди да Мишић и Фрегл нису стрељани и да за то не постоји ниједан документ. Он у часопису Слобода у тексту под називом „Мишић и Фрегл нису стрељани 1941.“ наводи изјаву Божидара Матића да су Мишић и Фрегл одведени у логор у Шапцу.
Према писању Самарџића извесна Ела (вероватно Александрова сестра Елеонора) јавља Дражи да је мајор Мишић жив и да се налази у Линцу.
Последњи извор о живом Мишићу је из маја 1944. године када је Михаиловић упутио писмо Нешку Недићу у коме пише да се Мишић јавио из Немачке.
Он текст закључује са тим да у Дражиној наредби свим јединицама од 25. маја 1944. у коме наређује да се на Видовдан и Покров Пресвете Богородице одржи парастос, у списку од 52 официра, нема Мишића, али ни мајора Ивана Фрегла.
О судбини мајора Фрегла сведочила је и његова жена Милица:
“Нисам знала да су стрељани. Отишла сам у Ваљево у намери да покушам да га спасем. Примио ме је немачки капетан фон Штенцл… Уместо помоћи, пружио ми је запечаћен коверат и рекао: `Морате бити храбри, јер Ваш муж је погинуо као херој`. Умало се нисам срушила. Али, оне речи да је умро као херој су деловале. Изашла сам ћутке у ходник и отворила коверат. У њему је било нешто новца и Ивино опроштајно писмо које брижљиво чувам.
Вратила сам се и замолила оног капетана да ми бар дозволи да његово тело пренесем у Београд. Одговорио ми је: `То морате да тражите од српске владе`. У Недићевом кабинету су ми рекли да ми је он поручио да је лакше данас човеку спасити главу него пронаћи му гроб.„
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Српска Рамонда
Be First to Comment