Press "Enter" to skip to content

ПУЦАЊ ИЗ ПРИНЦИПА КОЈИ ЈЕ ПОКРЕНУО ИСТОРИЈУ

На данашњи дан 28. јуна 1914. Гаврило Принцип, припадник “Младе Босне” извршио је у Сарајеву атентат на аустроугарског престолонасљедника, након чега је почео Први свјетски рат.


Пратите нас на друштвеним мрежама:

Већина историчара слаже се да би Аустроугарска напала Србију и из неких других разлога да није било атентата, али пошто не можемо знати шта би било кад би било, хајде да видимо како је било и ко је Гаврило Принцип.

Атентат у Сарајеву 28. јуна 1914. године на надвојводу Фердинанда и његову супругу који је извео Гаврило Принцип само је ветар који је распали већ постојећу ватру, из које је плану пожар Првог светског рата, познатог и под називом Велики рат.

Биографија

Гаврило је рођен 25. јула 1894. године у насељу Обљај код Грахова, био је члан Младе Босне која се залагала за окончање аустроугарске владавине. Он је део породице која је некада носила презиме Чеко, био је син Петра из Обљаја, код Грахова, срез Ливно.

Родна кућа Гаврила Принципа у Обљају
Фото: Википедија

Средњу школу похађа у Сарајеву и Тузли, а школовање наставља у Србији у коју долази 1913. године јер је искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Да би се у Србији издржавао током школовања радио је тешке физичке послове као надничар.

У Београду, 21. августа 1913. полаже приватно 6. разред у Првој београдској гимназији, на исти начин требао је да положи и 7. разред у јуну 1914. године.

Принцип је као члан Младе Босне (која се претежно састојала од Срба, али је било и Хрвата и Муслимана) залагао се за уједињење свих Јужних Словена и ослобођење од Аустроугарске што је говорио и током суђења.

У марту 1914. објављено је да престолонаследник долази у Сарајево у јуну 1914. да присуствује војној вежби аустроугарске војске у околини града. После те вести код Гаврила Принципа и неких његових познаника се јавила замисао да убију Фердинанда.

Српско становништво града је његово појављивање и војну вежбу доживљавало као провокативно, будући да се све то одигравало на Видовдан и и недалеко од границе са Србијом. Неки су помислили да су то управо припреме напада на Србију

Важно је напоменути да су аустријсе власти, као и надвојвода лично били свесни да могуће да ће на Фердинанда бити извршен атентат, пошто су овакве ствари биле уобичајене у царству…

Треба подсетити и на Фердинандове речи које је изговорио на дан када је започео своје путовање ка Сарајеву и када се његов аутомобил прегрејао:

“Наше путпвање је започело са обећавајућим предсказањем. Овде наша кола горе, а тамо доле ће бацати бомбе на нас.”

На вече када су требали да стигну у Сарајево, Фердинанд и Софија изненадили су све појавивши се раније, ненадано.

Уживали су проводећи време лутајући градом, који је у то време био веома егзотичан.

Касније те вечери дошло је до једног од највећих пророчанских момената свих времена, наиме члан парламента који је подстицао да откажу цео пут из безбедосних разлога, представио се Софији и она му је рекла следеће:

“Ствари не испадну увек онакве какве мислите да ће бити… Свугде где смо били, сви, до последњег Србина су нас дочекали са тако великим пријатељством, љубазношћу и истинском топлином, да смо веома срећни нашом посетом.”

А затим је човек под презименом Сунарић рекао следеће:

“Ваше величанство, молим се Богу да ћу добити част да вас поново сретнем сутра увече, и да ћете моћи да поновите те речи.”

Те вечери приређен је велики банкет и касно следећег јутра, случајно на четрнаесту годишњицу њиховог брака, надвојводина поворка аутомобила напустила је сарајевску станицу.

По првобитном “плану” атентата  извршилаца је било шест. Од тих шест, четири није урадило ништа приликом првог проласка царске колоне у Сарајеву. Тада је Недељко Чабриновић бацио бомбу на надвојводин аутомобил, али бомба се одбила од хаубу пре него што је експлодирала и при томе ранила два надвојводина човека.

Они су након тога наставили ка градској скупштини где су одслушали, неколико уобичајених говора, а након тога надвојвода променио је свој планове, одлучивши да посети људе који су рањени бомбом, тако да је желео да иде према болници.

Због промене руте било је доста конфузије и размишљања коме јесте и коме није шта речено, тако да је возач скренуо код Апелове обале, генерал који је делио кола са надвојводом рекао је следећ возачу:

“не, не, врати се натраг и онда настави ка Апеловој обали…”

Фото: Глас Српске

Тако да је возач зауставио кола која нису могла ићи у рикверц, при томе се зауставивиш тачно поред места где је Принцип стајао.

Гаврило је подигао пиштољ и испалио два хица са размака мањег од пар стопа.

Софија је умрла на лицу места, а Фердинандове речи биле су:

“Софија, Софија, немој да умреш преживи ради наше деце.”

Недуго након тога и он је преминуо.

Читав “пројекат” атентата који је осмислила “Млада Босна” био је веома аматерски, и да су аустријске власти предузеле било какве мере предострожности, ко зна како би се завршило.

Неки људи мисле, а што су тврдиле и аустроугарске власти да је учешће у планирању имала “Црна рука”, али да су они заиста имали учешће у томе, они би планирали мало боље или чак шта више да кажемо планирали уопште, јер је “Млада Босна” може се рећи више импорвизовала, него што је то било плански.

Вести о атентату одамах су се рашириле по целој Европи, а у тадашњој Босни је до краја јула било утамничено више од 5.000 Срба, многи су касније обешени када је избио рат.

Сарајевски процес (Принцип у средини)
Фото: Википедија

Принцип је био стављен у затвор, пошто је за 27 дана био премлад да би по аустријском закону била извршена смртна казна.

На двадесет година затвора осудиле су га аустроугарске власти након атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године.

Ћелија у којој је био смештен Принцип
Фото: Википедија

Принцип је робијао у затвору у Терезину (Чешка), а највећа мистерија је та, како је умро.

Гаврило Принцип био заточен у самици, где је полагано умирао од глади и болести, пребијан систематски, буквално свакодневно. У влажним ћелијама, пуним пацова, на голим даскама обитавали су робијаши у злогласном Терезину.
Нешто, што није личило на храну робијашима је дељено сваки трећи дан, а Гаврило Принцип је добијао храну тек сваки пети дан. Мучен је зверски на разноразне начине, а “специјалитет” затвора било је мучење Гаврила Принципа тако што би га ставили у дрвено буре у које је претходно било закуцано мноштво великих ексера, па би га котрљали у таквом бурету док би се велики ексери забадали у Гаврилово израњањено младо тело!

Гаврило Принцип у притвору, колорисао Марио Брвић
Фото: Википедија

На суђењу је установљено је Принцип користио оружје белгијске марке полуаутоматски пиштољ, и наводно га је припадницима Младе Босне уручио сам Драгутин Димитријевић Апис.

Аустроугарске власти су искористиле убиство да упуте ултиматум Србији 23. јула 1914. са захтевом да њихова полиција у Србији слободно врши истраге, хапшења и друге мере у вези с гоњењем осумњичених за погибију свог престолонаследника.

Српске власти су одговориле позитивно на све тачке ултиматума, осим на једну која је захтевала упућивање аустроугарских истражних органа унутар територија Краљевине Србије. Ово су власти Аустро-Угарске искористиле да објаве Србији рат 28. јула 1914. године, који је убрзо ескалирао у Први светски рат.

На зиду ћелије у којој је и умро, Принцип је написао: “Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…”.

А на затворској лименој порцији, у знак сјећања на ноћ уочи атентата када су се видовдански хероји заклели на гробу “младобосанца” Богдана Жерајића да ће они остварити његово започето дјело, Гаврило је урезао стихове: “Тромо се време вуче, и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема. Право је рекао Жерајић, тај српски соко сиви – Ко хоће да живи нек ‘мре, ко хоће да ‘мре нек живи”.

Капела видовданских хероја где су сахрањени Принцип и други младобосанци
Фото: Википедија

Посмртни остаци “видовданских јунака” након Првог свјетског рата, 7. јула 1920. године пренесени су и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву да би тек 1939. године њихове кости биле коначно положене у капели “Видовданских хероја” на православном гробљу, на Кошеву. Власти Краљевине Југославије поставиле су спомен плочу на мјесту гдје је Принцип извршио атентат, али су је окупаторске њемачке и усташке снаге, које су дошле у Сарајево, уклониле 1941. године и однијеле на дар нацистичком вођи Адолфу Хитлеру.

На истом мјесту, након Другог свјетског рата поново је постављена спомен плоча на којој се налазио натпис: “Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је својим пуцњем изразио народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом”.

Vreme 1191 - Prica o jednoj fotografiji: Srecan rodjendan ...
Фото: Време

Ту спомен плочу у протеклом рату у БиХ, 1992. године маљем су уништили припадници муслиманске војске, као и Принципове отиске стопа на мјесту атентата које су се налазиле испред Музеја “Младе Босне”.

Мост у Сарајеву, недалеко од мјеста атентата, 1918. године добио је назив Принципов мост, да би га након протеклог рата власти у Сарајеву преименовале у Латинску ћуприју.

И родна кућа Гаврила Принципа, која је била запаљена у Другом свјетском рату, а обновљена 1964. године и претворена у спомен-музеј који је чувао успомену на њега, поново је запаљена 1992. године.

Андрићград
Фото: Српска Рамонда

Приредио: Драган Д.

Ауторске текстовe са портала Удружења “Српска Рамонда”, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе ћирилично писмо!


Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове Удружења “Српска Рамонда”. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без претходног упозорења.

More from ИсторијаMore posts in Историја »
More from Редакција српске рамондеMore posts in Редакција српске рамонде »
More from ЧланциMore posts in Чланци »

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.