Press "Enter" to skip to content

Пупин – геније и дипломата

Српски физичар и проналазач Михаило Пупин (1854-1935), чије је највеће откриће, самоиндукциони калемови (Пупинови калемови), омогућило пренос телефонских разговора на велику даљину, рођен је на данашњи дан 1854. године.


Пратите нас:

Из родног Идвора, у Банату, 1874. године, послије школовања у Панчеву и Прагу, отишао је у САД, гдје је у Њујорку завршио Универзитет Колумбија, на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година предсједник Института радио-инжењера.

Први од његових многобројних проналазака био је електрични резонатор помоћу којег проводник омогућава истовремени пренос вијести на различитим таласним дужинама.

Открио је и секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетне детекторе и написао универзитески уџбеник термодинамике. За научни рад 1920. године добио је Едисонову медаљу, а за аутобиографску књигу “Фром имигрант ту инвентор” (From Immigrant to Inventor), код нас преведену под насловом “Од пашњака до научењака”, 1924. Пулицерову награду.

Његово име носе лабораторије за физику Универзитета Колумбија.

Године 1912. Краљевина Србија именовала је Пупина за почасног конзула у САД.

Ову дужност обављао је све до 1920. године. Са те позиције он је много допринио успостављању међудржавних и ширих друштвених односа Краљевине Србије (касније Краљевине Југославије) и САД.

Пупин је по завршетку Првог свјетског рата, као тада већ познати и признати научник, али и политички утицајна фигура у Америци, утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције, када се одлучивало о одређивању границе будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Михаило Пупин, научник свјетског гласа, умро је 12. марта 1935. године.

Извор: СРНА

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.