Press "Enter" to skip to content

Равногорац Славко Цветић – Живот даде, никог не одаде!

фото: фејсбук

Стварни, народни, а од власти никад препознати херој, деценијама је био заборављен јер на капи није носио петокраку


Пише: Немања ДЕВИЋ

Био је први устаник у свом селу и један од првих на целом Руднику 1941.

Са свега 25 година. Наредник, сељачки син села Мајдана.

Са тастом Милићем, солунцем, који изгледом и делом као да је век и по касније изашао из епских стихова Вишњића, нападао је швапске гарнизоне као Арсеније Лома турске ханове.

У октобру 1941, пред њима је положило оружје преко 40 Немаца у Страгарима.

Један оброк много наде

Који месец касније, у Љутовници су зауставили и воз, разоружали и поскидали немачку посаду.

А свакој њиховој потери измицао је као прави горски цар.

Наредник Славко Цветић.

Кад су му коначно, издајом, крајем 1942. ушли у траг, довели су га пред сеоску школу, где је већ стајао силом прикупљен народ из Мајдана.

Онда су му тражили да им да списак бораца свог одреда – није дао.

У замену за живот нудили су му да међу сељацима препозна ко је све учествовао у акцијама против Немаца – није пристао.

А онда су му припремили вешала.

Славко Цветић се само насмејао на смрт. Сам је себи окачио омчу и сам ногом одгурнуо клупу.

У исто време, у Тополи су му стрељали војнике и таста, старог четовођу Милића Мишовића…

Стварни, народни, а од власти никад препознати херој, деценијама је био заборављен јер на капи није носио петокраку.

И није био комуниста, већ један од првих равногораца ђенерала Михаиловића у рудничком крају.

Ипак, 1986, подигнут му је споменик крај сеоске школе, без идеолошких обележја. За то време, да се у комунистичко време подиже споменик четничком команданту, и такав чин био је револуционаран и јединствен.

фото: Немања Девић

Али у постаменту беше исписан смисао његовог подвига: „Живот даде, никог не одаде!“

И данас, крај школе у Мајдану, Славко Цветић стоји спремно и пркосно, на вечитој српској стражи.

Аутор је доктор историјских наука и научни сарадник Институту за савремену историју у Београду

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: