Свештеници и храм Светог Николе у Приштини свједоче о српском народу, вјери и српској култури
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК
ПРИШTИНА, 15. МАРTА – Све док се чује српска ријеч, служи Света литургија и са звоника цркве Светог Николе оглашавају звона – има наде да ће Срби и православље, у светосавском духу, опстати у Приштини.
У том граду број живих Срба, заједно са двојицом свештеника Станишом Арсићем и Зораном Гођевцем, броји се на прсте двије руке.
„Има много места /више од 150/, на Косову и Метохији у којима је, услед зла које су над живим Србима и свим оним што је православно починили Албанци, занемела српска реч, у којима се не служи Света литургија и у којима о нашем вековном присуству и живљењу сведоче камени остаци руинираних и порушених српских богомоља“, истиче прота Станиша за Срну.
Упркос злу и „поганим речима“ људи запослених у косовским институцијама, којима је сакодневно изложен, прота Станиша апелује, прозива и призива расељене да смогну снаге и да не одустају од светилишта, попут храма Светог Николе, у којима су крштени, вјенчани и који их чине Србима и припадницима православне вјере.
„Ми смо ту. Ова светиња је ту. Са њеног звоника чује се звоно и зато би сви они који воде порекло из овог града морали да се сете светосавког завета и наследницима, као што су то учинили преци, оставе завештање да је одрицање од родног места – издаја свете косовско-метохијске земље“, истиче прота Станиша.
Црква Светог Николе је у мартовском погрому 2004.године девастирана и у њој су, како наводи прота Станиша, спаљене иконе, библиотека, црквене и домаћинске књиге, а изгорјели су конак и звоник.
„Црква Светог Николе саграђена на темељима негдашњег манастира из 13. вијека 1830 године. Као и црква Светог Пророка Илије у Вучитрну била је укопана до половине у земљи, али је почетком 20.вијека откопана и саграђен је звоник који надвисује Приштину и са кога се звук звона чује све до Грачанице и Косова Поља“, појашњава прота Станиша.
Свештеници и храм Светог Николе у Приштини свједоче о српском народу, вјери и српској култури.
„Могу рећи да је ова светиња, као и ми, распета, растргунута и мученичка, јер опстајемо у Божјој вери у јаду и јер од недеље до недеље у храм и његову порту не залази нико, изузев нас Божијих пастира“, крстећи се и молећи Свевишњем на помоћи изговара прота Станиша.
Заједно са светилиштем Светог Николе , „цијену зле и погане ријечи и наума“ плаћа и Храм Христа Спаса, чије постојање у центру Притшине оспоравају албански екстремисти.
„Имамо комплетну документацију о власништву уписану у земљишним књигама, али величанствен изглед те недовршене светиње, чији је звоник освештао блаженопочивши патријарх Павле, удара у мали мозак људе који мрзе српство и православље“, истиче прота и напомиње да онима који су успоставили ову власт не смета да зидају џамије и католичке цркве.
Наиме, на свега двјеста метара од храма Светог Николе и триста од Храма Христа Спаса у току је реконструкција Чаршијске џамије подигнуте на остацима српске цркве из 13. вијека.
„Управо зидање те џамије потврђује слутње да је њима циљ да заглуше звона на српским светињама, не само у Приштини већ и на целом Косову и Метохији“, каже прота Станиша.
Одан цркви и вјери, прота Станиша је, дајући примјер другима, завјештао у цркви Светог Димитрија у сјеверној Косовској Митровици 65 сребрењака, које су његова прабаба, баба и мајка чувале за напредак у дому Арсића.
„Приложио сам цркви сребрењаке, скроман прилог за нешто што ће вечно трајати“, истиче прота и наводи да је од сребрњака набављен ћивот у коме се чува „агнес“ за служење литургије у вријеме Васкршњег поста.
Срна
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Be First to Comment