Смрт 12 бањалучких беба је ужасан догађај који се десио у мају и јуну 1992. током распада Југославије и Одбрамбено-отаџбинског рата 90-их година, када је на одељењу за интезивну негу у бањалучком породилишту умрло 12 новорођенчади усљед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман
Несташица је била посљедица блокаде српске територије од стране хрватских и муслиманских војних снага у реојну Семберије.
Ове смрти као и све већа несташица основних животних намирница, хигијене су биле довољан разлог за велику војну операцију „Коридор 92“, где су се снаге Војске Републике Српске, заједно са јединицама Војске РС Крајине сукобиле са регуларним снагама хрватске војске и паравојним снагама Хрвата тзв. Хрватско Вијеће Одбране и муслиманском тзв. Армијом БиХ.
Борбе су трајале од двије недеље и завршили су се пробојем блокаде, што је омогућило боље снабдевање западних српских земаља. Ово је једна од најуспјешнијих операција у Одбрамбено-отаџбинском рату 90-их година.
Двије бебе из Бања Луке су успјеле да преживе, али не задуго и не без посљедица.
СМРТ БЕБА
Поред хране, у Бања Луци је недостајало највише медицинског и санитетског материјала. Упућивани су многи апели за помоћ, али без успеха. Чак су се Савет Безбедности ОУН и УНИЦЕФ оглушили на апеле за помоћ.
Генерални секретар ОУН Бутрос Гали је усљед притисака САД није дозволио да авион са аеродрома из Батајнице полети за Бањалуку и допреми прекопотребан кисеоник. На тај начин он је један од одговорних за овакав злочин.
Недуго затим због недостатка кисеоника умире 12 новорођенчади на Клиници за дечје болести у Бања Луци. Иако су доктори покушали да употребе „индустријски кисеоник“ којег су добили од Војске Републике Српске и неколико приватних предузетника, као и од неколико грађана, то је било недовољно да се бебе спасу.
ИМЕНА ЖРТАВА
| ИМЕ МАЈКЕ | ПОЛ | РОЂЕНИ | ИМЕ БЕБЕ | СМРТ |
| Душанка Ђукелић | мушко | 22.05.1992 | Ненад | 22.05.1992 |
| Живка Кнежевић | мушко | 22.05.1992 | Никола | 23.05.1992 |
| Фатима Дедић | мушко | 23.05.1992 | – | 27.05.1992 |
| Жељка Тубић | мушко | 19. 5. 1992. | Бојан | 28.05.1992 |
| Злиха Мурица-Делић | женско | 01.06.1992 | – | 01.06.1992 |
| Нађа Пушкар | женско | 29.05.1992 | Раиса | 01.06.1992 |
| Сафета Медић | женско | 26.05.1992 | Емина | 02.06.1992 |
| Драгослава Марић | мушко | 03.06.1992 | Данијел | 05.06.1992 |
| Драгица Комљеновић | женско | 24. 5. 1992. | Душана | 7. 6.1992. |
| Милена Сандић | женско | 15.06.1992 | Радијана | 16.06.1992 |
| Маида Ђуран | мушко | 17.06.1992 | Маид | 17.06.1992 |
| Грозда Рауш | мушко | 28.05.1992 | Владимир | 19.06.1992 |
Преживјеле бебе
Слађана Кобас рођена 18. јуна 1992. године и једина је преживјела беба од 22. маја до 19. јуна 1992. године. Због недостатка кисеоника озбиљно јој је било нарушено здравље, па је имала трајно оштећење вида, мозга и плућа, а касије се безуспјешно борила и са раком костију.
Слађана Кобас је преминула 9. фебруара 2006. године у 13. години живота. Сахрањена је 11. фебруара 2006. у Приједору.
Марко Медаковић рођен 21. јуна 1992. године, након рођења је био без кисеоника око 10 минута што је довело до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме. О њему је Сњежана Брезо снимила документарни филм који је приказан на Берлинском филмском фестивалу.
ПОСЉЕДИЦЕ
Сва та ситуација је натерала генерала Момира Талића, команданта Првог Крајишког корпуса Српске Војске да покрене операцију под кодним именом „Коридор живота“, гдје је био циљ да се успостави веза са матицом, што је било важно за преко милион Срба који су остали у окружењу. Своје најбоље јединице РСК и РС су послале у Семберију за извршавање ове животом важне операције.
Након седам дана од датума смрти последње умрле бебе, Војска Републике Српске са Војском Републике Српске Крајине успоставља коридор са Републиком Србијом, којим се од тада кисеоник редовно могао достављати.
Касније у народу ова историјска војна побједа јер је омогућила нове животе, како је и сам генрал ВРС Момир Талић касније рекао: „Нећу да дјеца више умиру“.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
У центру Бањалуке направљен је један мањи споменик који симболизује страдање невине дјеце тј. новорођенчади из тог времена. Преживјела Слађана Кобас је долазила често ту за живота да упали свијеће.
Много умјетника из Српске Републике писало је пјесме за Бањалучке бебе и за Слађану Кобас која је постала симбол те трагедије.
Мајке које су изгубиле новорођенчад формирале су удружење „12 беба“ у децембру 2010. године. Циљ њиховог удружења је да се открије ко је све одговоран за смрт њихове тек рођене дјеце, али и стварање културе сјећања, како се никада никоме овакве трагедије не би понављале. За свој рад добили су подршку највиших институција Републике Српске. Сваке године крајем маја мјесеца парастосом обиљежавају овај трагичан догађај.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.
Извор: Злочини над Србима
Be First to Comment