Парастос за 305 убијених Срба из Скелана и околних села служен је данас. Међу 305 убијених је и 69 њих који су усмрћени на данашњи дан 1993. године, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима неколико дјеце и 15 жена
Српским цивилима и војницима из Скелана, убијеним у нападима муслиманских снага из Сребренице, данас је служен парастос.
Парастос за 305 убијених цивила и војника из Скелана и околних села служен је код Централног споменика и прислужене су свијеће.
Међу 305 убијених је и 69 њих који су усмрћени на данашњи дан 1993. године.
Парастосу и обиљежавању 28 година од страдања српског становништва у бившој општини Скелани присуствовале су бројне делегације и више стотина становника средњег Подриња са обје стране Дрине.
Цвијеће су, осим предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића, положили предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, помоћник министра рада и борачко инвалидске заштите Радомир Граонић, делегације Савеза логораша, Ветерана Српске, више удружења и организација проистеклих из рата из подрињских општина и општинске делегације Сребренице и Братунца, као и делегација ратних војних инвалида из Бајине Баште.
Парастосу у Скеланима данас је претходило полагање цвијећа и прислуживање свијећа код споменика у оближњим селима Ћосићи и Калиманићи чији су становници, такође, настрадали на данашњи дан прије 28 година.
Од 305 убијених Срба из овог краја у посљедњем рату више од половине било је цивила, жена, дјеце и стараца.
Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.
Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, чиме су наставиле етничко чишћење у Подрињу, започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи, Ранча…
Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима неколико дјеце и 15 жена. Рањено је 165 мјештана.
Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.
Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.
Мост преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине.
Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су да избјегну у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени непријатељском паљбом.
Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком.
Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра, а посмртне остатке брата још није пронашао. Кућа му је обновљена 16 година након рата.
Након уништавања више од 100 српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге са Орићем на челу на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу, починивши стравичан масакр над цивилним становништвом.
Девет дана касније услиједио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требало да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине.
Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.
Нису стигли до Црвице и њених заселака, те Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.
За бројне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, ни након 28 година нико није одговарао, а нису били обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу који се окончао његовим ослобађањем у Суду БиХ.
НЕДОПУСТИВО ШТО ЈОШ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО ЗА ЗЛОЧИНЕ У СКЕЛАНИМА
Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић – Рајилић изјавила је данас Срни да је недопустиво што још нико није одговарао за свирепа убиства 305 Срба на подручју Скелана, што јасно говори да правосуђе на нивоу БиХ функционише селективно у процесуирању ратних злочина.
„Да ли је могуће да послије 28 година нико није одговарао за свирепе злочине у Скеланима. Изгледа да правосуђе БиХ само признаје бошњачке жртве, док их српске не интересују“, рекла је Рајилићева.
Она је навела да, упркос свему, српске жртве не смију бити заборављене.
Рајилићева је изразила наду да ће доћи вријеме када ће за свирепе злочине одговарати они који су их починили, као и њихови налогодавци.
Код централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима, код Сребренице, данас ће бити служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села, од којих је 69 настрадало на тај дан прије 28 година.
ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА НАЈБОЉЕ ГОВОРИ О КАРАКТЕРУ РАТА У БиХ
Предсједник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић изјавио је да данашње обиљежавање 28 година од страдања српских цивила и војника у Скеланима најбоље говори о карактеру рата у БиХ и неправди коју судске пресуде наносе српском народу.
„У јануара 1993. године овдје у Скеланима бранили смо своје и животе наших породица и нашу српску земљу. Данас, након 28 година, бранимо истину о тим догађајима и истину о карактеру рата на простору БиХ“, поручио је Савчић.
Он је упитао да ли неко, ко овако ради и „дијели“ правду, мисли да ће то обезбиједити мирну и перспективну будућност народима БиХ.
„Поред судске неправде, посебно боли чињеница да је са друге стране ријеке Дрине наша матица Србија, која је у то вријеме била под међународним санкцијама. Била је парадоксална ситуација да овдје Срби гину, страдају жене, дјеца, цивили, а да са друге стране обале наши сународници то гледају и не могу да пруже помоћ због пријетњи међународне заједнице“, додао је Савчић.
Он је подсјетио да је рука спаса пружана тек онима који пређу мост, али да су нажалост, многи остали покошени на мосту.
Према његовим ријечима, то ће остати забиљежено у нашој и свјетској историји и то се мора памтити да се поново не догоди.
„Док год постојимо морамо обиљежавати и сјећати се наших страдалих, тражити правду за настрадале Србе, јер их је велики број својим животима платио нашу слободу и то се не смије заборавити. Морамо истрајати да тражимо правду и по писаним и Божијим законима и инсистирати да судови на исти начин третирају све жртве на овим просторима“, закључио је предсједник БОРС-а.
Начелник општине Сребреница Младен Грујичић напоменуо је да су у Скеланима већином страдали цивили, као и у сребреничкој општини у цјелини, гдје су од 500 српских жртава већина били цивили.
„У сребреничкој општини процентуално је страдало више Срба него Бошњака према предратном броју њених становника и овдје је почињен геноцид над Србима, јер је видљива јасна намјера муслиманске стране да Србе побију, протјерају и униште све што је српско“, истакао је Грујичић.
Он је поручио да ће се вјечно памтити и обиљежавати годишњице страдања Срба из овог и других села сребреничке општине, те да се никада неће одустати од борбе за правду и истину, јер је срамота међународног и БиХ правосуђа да за злочине над Србима у овој општини још нико није одговарао.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић рекао је да је прошло 28 година од злочина у Скеланима „гдје су дошли да се напију српске крви, јер су били жедни девет дана након покоља у Кравици у којој су се најели, гдје су, према свједочењу муслиманске стране, упали да би дошли до хране, јер су били гладни“.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: СРНА, Српска Рамонда
Be First to Comment