Светиња којој се клањају како Срби тако и они друге вјере опстаје, јер све док је ње и њених исцјелитељских моћи, како каже мјештанин Бојан Ивановић, трајаће српство, вјера у Свевишњег и православље у Косовском Поморављу
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК
ГЊИЛАНЕ, 28. ОКTОБРА – У селу Добрчане, познатијем по засједи коју су екстремисти албанске и турске националности поставили у јуну 1999. године, када је на десетине Срба убијено, киднаповано и опљачкано, налазе се остаци Цркве Свете Петке, заштитнице српства у Косовском Поморављу.
Црква је страдала и, како за Срну каже Горан Пауновић, „распета, као и српство у Поморављу“.
„Иако спаљена и рушена, истрајава урасла у корову јер од њене исцелитељске моћи зазиру како верници тако и они који су је напали каменом и пламеном“, наводи он.
Смјештена на брдашцу изнад пута који Гњилане повезује са Косовском Кеменицом и Бујановцем, Света Петка зрачи, истиче Пауновић, „Божијом милошћу и светлошћу, због чега је у народу позната као Слатка црква“.
Црква је грађена 1920. године, како се вјерује, на темељима православне богомоље из времена Османског царства, а трајала је све до јуна 1999. године.
Тада су је Албанци и Турци из Добрчана и села Петровце напали маљевима и пламеном настојећи да затру и њене трагове као што су то учинили са Црквом Апостола Петра и Павла у селу Петровце /данас „Петрит“/, ослоњеном на Добрчане.
„Нису успели јер им је сама Божија сила и пројављење Свете Петке стало на пут да ову светињу претворе у пепео“, наводи Пауновић, који са пријатељем Милошем Ђорђевићем на сваки дан посвећен Светој Петки, као и мјештани Ранилуга, Ропотова, Кусца и српских села у Косовском Поморављу, дође да прислужи свијећу.
Светиња којој се клањају како Срби тако и они друге вјере опстаје, јер све док је ње и њених исцјелитељских моћи, како каже мјештанин Бојан Ивановић, трајаће српство, вјера у Свевишњег и православље у Косовском Поморављу.
„У нашој Слаткој цркви крстили су се наши преци, венчавали и у њу долазили да исцеле болести и живе ране управо због веровања да је извориште воде које избија испод њених темеља и њене порте дар Свете Петке, која је била и остаће наша заштитница“, прича Пауновић.
У народу кружи прича да је оне који су дигли руку на ову светињу стигла Божија казна, те да се након тога један од мјештана албанске националности ставио у њену заштиту не дозвољавајући да се са светиње скине ни камен или да се из њене порте изнесе било шта.
Страдалништво ове српске светиње једнако је страдању Цркве Светих Апостола Петра и Павла у Петровцу, чији су темељи нестали испод новосаграђене албанске школе.
Како тврде мјештани Ранилуга, из године у годину у тој школи опада број ђака јер их родитељи уписују у друге у страху од „Божије казне за све који су настојали да истребе српство уништавањем богомоља“.
Зато је двадесетак млађих Срба из Косовског Поморавља покренуло иницијативу да се светиња у Добрчану обнови, а подршку су дали и дојучерашње комшије које су схватиле да им нема напретка све док на узвишењу изнад села тоне у заборав и коров богомоља посвећена Светој Петки.
„Иако са страхом долазимо и палимо свијеће, напредак, смирење вратило се у домове свих оних који су се се молили светитељки у нашој Слаткој цркви и, ето, дао је Бог и њена заштитничка моћ да се српство у региону села ослоњених на Добрчане полако стабилизује и, верујемо, умножи“, напомиње Пауновић.
Наиме, све више је младих брачних парова који своју дјецу крсте у некој од других цркава, а онда већ сутра ујутру оду и упале свијећу у Слаткој цркви.
У Секретаријату Рашко-призренске епархије су Грачаници кажу да је Црква Свете Петке у Добрчану једно од светилишта која би требало „оживјети“, али све зависи од процјене има ли наде и могућности, превасходно безбједносних, да се Срби врате у Петровце, село у којем су до почетка осамдесетих година прошлог вијека живјели искључиво Срби.
Из Епархије подсјећају да ће свуда гдје се макар једна српска породица или душа вратила светиње бити обновљене, а једна од њих је и Света Петка у Добрчану.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Срна
[…] […]