Слијепа дјевојка Кристина Лазић из Брежана, ментални пацијент, спаљена је у својој кући 30. јуна 1992, пише у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића
Косана /Новак/ Зекић, 1928, Бљечева, грло јој је пререзано у њеној кући у овом селу 6. маја 1992.
Радојко /Рајко/ Милошевић, 1928, спаљен је у својој кући док је обиљежавао Ђурђевдан 6. маја.
Секула /Никола/ Ристановић, 1906, Осредак, спаљен у својој кући 15. маја 1992.
Ненад /Бора/ Ранкић, 1967, Сребреница, ухваћен и мучен бестијално ножевима, ватром и тупим предметима. Умро је 26. маја 1992. у муслиманском селу Чизмићи.
Дикосава /Драго/ Петровић, 1932, Опарци, грло јој је пререзано у њеном селу 1. јуна 1992.
Срећко /Драго/ Спајић, 1928, Обади, грло му је пререзано у његовом селу 8. јуна, 1992.
Милован /Анђелко/ Грујичић, 1943, Гостиљ, грло му је пререзано у селу Залазје 8. јуна 1992.
Достана Цвијетиновић, Обади, убијена послије мучења у Залазју 8. јуна, 1992.
Живорад /Сретен/ Зарић, 1956, Тегаре, бестијално мучен и убијен у овом селу 9. јуна 1992.
Милојко /Милован/ Гагић, 1947, Карна, умро током мучења у овом селу 15. јуна 1992.
Радомир /Милорад/ Максимовић, 1942, Ратковићи, умро послије мучења у овом селу 21. јуна 1992.
Десанка /Пера/ Станојевић, Ратковићи, спаљена у својој кући у овом селу 21. јуна 1992.
Раденко /Милорад/ Станојевић, 1939, Жабоквица, убијен тупим предметом, мацолом, у овом селу, 2. јула 1992. године.
Неђо /Борисав/ Симић, 1951, Крњићи, грло му је пререзано у селу Радошевићи 3. јула 1992.
Васо Порача, 1912, Крњићи, грло му је пререзано у његовој кући у овом селу 5. јула 1992.
Душанка /Периша/ Пауновић, 1954, Загони, убијена тупим предметом, мацолом, у овом селу 5. јула.
Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.
Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.
Наставак сутра…
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Срна
[…] Слијепа дјевојка Кристина Лазић спаљена у својој кући Придружите нам се на Виберу […]