Треба се борити против пристрасности и једне негативне црне пројекције уназад према догађајима који су се догодили и у вријеме НАТО агресије на Србију и касније
Професор Дарко Танасковић изјавио је за Срну да треба много више него до сада, на озбиљан, документован и умјетнички релевантан начин, свједочити о истини о трагичним догађајима на Косову и Метохији од 1999. годинe који су стицајем околности и намјере били потискивани у други план, како на међународном плану, тако, нажалост, и у домаћој јавности.
„То треба бити нешто чиме ће се стручно бавити људи, који, узимајући све чињенице у обзир, могу да процене када, како и на који начин апсолутно треба и свету и домаћој јавности показати оно што се стварно догађало у време када је оружје говорило, а истина ћутала“, рекао је Танасковић.
Танасковић је оцијенио да Приштина, због извјесне незрелости и неодговорности политичара којима је дато да врше власт, већ извјесно вријеме губи кредибилитет у свијету тако да постоји маневарски простор који се треба користити и приказивати ствари на прави начин близак истини.
Он је указао да је управо истина била најачи аргумент Србије 2015. године када је спријечен пријем самопроглашеног Косова у Унеско, а Србија је успјела да то учини јер се можда први пут у новије време саборно и организовано на томе радило.
Танасковић, који је у то вријеме био амбасадор Србије при Унеску, истакао је да су у завршној борби Србије да спријечи улазак Приштине у Унеско били од изузетног значаја два аргумента.
„Једна је била географска карта са уцртаним свим црквама, манастирима, гробљима и другим сакралним објектима, православним и српским на Косову и Метохији, коју, када су видели људи у дипломатији и политици у страним земљама, били запрепашћени схвативши да је то у ствари српска Света земља јер је читава карта била премрежана, у суштини црвенела се, од тих тачака које су означавале наше културно наслеђе“, рекао је Танасковић.
Он је додао да је српској страни у Унеску тада много помогла и чувена фотографија Албанца који на Цркви Светог Илије у Подујеву у вријеме погрома 2004. године ломи крст и баца га пред разуларену гомилу.
„Верујте ми да нам је та фотографија, такође, на други начин у негативном смислу веома много помогла. Са једне стране треба указивати на такво понашање у Приштини и афирмисати оно што је објективна културна и цивилизацијска вредност нашег културног наслеђа на Космету“, рекао је Танасковић.
Он је закључио да се мора дјеловати упорно, стрпљиво и аргументовано, користећи се свим механизмима које међународна заједница пружа, а „нема их много“, и борити се против пристрасности и једне негативне црне пројекције уназад према догађајима који су се догодили и у вријеме НАТО агресије на Србију и касније, тако да свијету једноставно буде показана истина.
У погрому над Србима на Косову и Метохији 17. и 18. марта 2004. године убијено је 19 људи, протјерано 4.000 Срба, уништено 900 српских кућа, оскрнављено или спаљено 39 цркава и на хиљаде споменика на гробљима широм Космета.
У насиљу над Србима и српском културном и вјерском баштином, које је организовало руководство терористичке ОВК уз знање међународних субјеката из састава КФОР-а и УНМИК-а, међу 19 убијених Срба, осморо је звјерски убијено, а девастирано је и спаљено 19 српских светиња грађених у четрнаестом, петнаестом и шеснаестом вијеку.
У погрому је повријеђено око 900 Срба.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Срна
Be First to Comment