Имамо осморо деце и, даће Бог, да их буде још, али је проблем што млади немају с ким да се ожене нити за кога да се удају, јер је у ова наша три села свако свакоме род, објашњава Витора Tомашевић, поријеклом из Скадра
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК
СРБИЦА, 27. ДЕЦЕМБРА – Горштаци, њих 850, у селима Бање и Суво Грло у општини Србица и Црколез, „насљедници Васојевића лозе“, у апсолутној изолацији и немаштини, преживјели су двадесетогодишње безвлашће које су наметнуле институције самопроглашеног Косова.
Успјели су да се стабилизују и створе нову генерацију Срба, па данас стотињак дјечака и дјевојчица представљају залог будућности српства у општини Србица, познатијој по упоришту албанских терориста и оснивачу терористичке ОВК Адема Јашарија.
Према њиховим ријечима, опстаће и даље уколико српске власти и они који Србе представљају у институцијама самопроглашеног Косова прекину са политиком „замазивања очију“ и испуне бар дио предизборних обећања.
„Дођу пред изборе и дају нам гаранције да ће нам асфалтирати пут, да ће нам донирати пољопривредну механизацију и да ће из сваког домаћинства запослити бар једног члана, али чим прођу избори све падне у воду, па се питамо због чега излазимо на гласање“, пита у име мјештана мајка четворо дјеце З. Tијанић из Црколеза.
Витора Tомашевић, рођена у Скадру, истиче за Срну да би се Црколез угасио да није било ње и још три млађе „снаше“ из Осојана и Пећи.
„Имамо осморо деце и, даће Бог, да их буде још, али је проблем што млади немају с ким да се ожене нити за кога да се удају, јер је у ова наша три села свако свакоме род“, објашњава она.
Истовремено, Срби из других подручја тешко одлучују да дођу да живе у домаћинствима у којима траје борба за опстанак.
Чланови Хуманитарне организације „Михољски збор“ посјетили су малишане из ова три српска села и уручили им новогодишње пакетиће.
„Под слоганом `Од срца срцу` прикупили смо више од хиљаду пакетића које ћемо подијелити дјеци са Косова и Метохије у изолованим срединама попут Бања, Сувог Грла и Црколеза“, наглашава у име „Михољског збора“ Јован Мердовић.
Он истиче озарена лица дјеце испод планинског вијенца Мокре горе када су примила пакетиће.
„Да немају родитеље, ову дјецу морали би водити као `ничију`, јер је очигледно да су их свака власт, па и хуманитарци, заборавили и оставили да преживе сама под ведрим небом“, упозорава Мердовић.
Он сматра да је „сам Бог удесио да се у овим заборављеним српским селима рађају здрава дјеца такве феле да ће се њима поносити цјелокупно Српство“.
Мердовић позива све хуманитарце да сваку посјету Косову и Метохији започну из села Бање, Суво Грло и Црколез.
Божидар Tомашевић, запослен у српској општини Србица, наводи за Срну да су преостали Срби у селима ослоњеним на „Јашаријеву Дреницу“ и злогласно село Преказе доказ да је Србин најјачи кад му је најтеже.
„Опстали смо само зато што смо, за разлику од осталих српских села, успјели да протјерамо изроде“, наводи он и објашњава да су Срби из Бања, Сувог Грла и Црколеза без ичије помоћи успјели да ставе тачку и на саму помисао о продаји земље.
Откупили су три имања „великих Срба“ који су отишли и сами финансирали изградњу каптаже на обронцима Мокре горе како би себи обезбиједили воду, али до данас нису успјели да скупе паре за асфалтирање пута који их, с једне стране, преко Црколеза повезује са Зубиним Потоком и, с друге стране, преко албанског села Рудник са магистралним путем Пећ – Исток – Србица – Косовска Митровица.
Успјели су да превладају страх од убистава и напада којима су више од 15 година били изложени па се сада српске душе хране са ораница ослоњених на Осојанску котлину.
Ору и засијавају више стотина хектара њива, а по обронцима Мокре горе истјерују на катуне десетине грла крупне стоке на испашу.
Србе са овог подручја боли кад чују да се у регији општина Косовска Каменица, Ново Брдо и Исток, о трошку косовског Министарства за заједнице и повратак, или о трошку Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију, асфалтирају путеви до махала у којима живи по један старац.
Истовремено, у србичким селима у којима живи стотину дјечака и дјевојчица који од кућа до школа удаљених по километар-два морају „гацати“ блатњавим сокацима.
„Пут је реч коју непрестано изговарамо кад год нам се укаже прилика да наш глас чује неко из власти, али до данас све се своди на обећања. Пут је оно од чега зависи опстанак наше деце у овим селима“, кажу мјештани и поручују да ће, све док је Срба у Бањама, Сувом Грлу у Црколезу, бити Срба и у Осојанској котлини и селима у општинама Клина, Пећ и Исток.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.
срна
Be First to Comment