Сутра се навршава 29 година од масакра над Србима у фочанском селу Јошаница и његовим засеоцима , када су припадници такозване Армије Бих на Светог Николу 19. децембра 1992. године, за неколико сати убили 56 становника српске националности
На празник Светог Николаја Мирликијског 19. децембра 1992. године, који је и крсна слава многих мештана, добро наоружане и бројне муслиманске снаге, припадници такозване Армије БиХ под командом Заима Имамовић су извршиле напад на подручје Јошанице.
Напад су започели у време када је већина мештана дочекивала госте или била у гостима.
Према сведочењу Асима Хајдаревића из Коларовице, Општина Горажде, један од команданата акције Расим Корјенић, из Јошанице, дао је наређење које је гласило да се све попали, и све живо уништи.
Наведени Расим Корјенић је пренео наређење које је добио од свог претпостављеног Заима Имамовића.
Жртве су убијена на веома свиреп начин, често хладним оружјем, међу убијеним је била 21 жена и троје деце млађе од 11 година.
Најмлађа жртва је двогодишња Данка Танасковић која је мучена и убијена ударцима каменом у главу, она је убијена заједно са мајком и баком. Тада је убијен и седмогодишњи Дражен и његова десетогодишња сестра Драгана, који су масакрирани заједно са својим оцем и мајком која је силована пред њима.
Најстарија жртва у овом покољу био је деведесетогодишњи старац Раде Пљеваљчић, којег нису поштедјели мучења док није издахнуо.
Према сведочењу преживјелих мјештана муслимански злочинци су тог 19. децембра заробили четири девојке из породице Вишњић које су свезали за дрво и силовали, а након тога им одсјекли прсте и побили их.
Влатку Вишњићу су тада моторном тестером одсекли главу, пред сестрама и мајком, а многе жртве су спаљене и изгореле у својим кућама.
Окружно јавно тужилаштво у Требињу је до 2012. године водило истрагу о овом злочину, али и поред бројних сведочења преживјелих нису подигли ниједну оптужницу. Након тога случај је предат Тужилаштву БиХ из којег су поручивали да је овај злочин један од приоритета, али и поред тога још увек није нико одговарао за масакр у Јошаници!
Подсећамо током Одбрамбено-отаџбинског рата на подручју Јошаници страдало је укупно 73 Срба, а на подручју целе општине Фоча страдало је 648 лица српске националности, међу којима и 29 деце.
У Ваљеву, 18. децембра 2021. године
Удружење Српска Рамонда
Жртве злочина у јошаничком крају су: Вишњић (Миладин) Вукола, 1940; Вишњић (Младен) Олга, 1962; Вишњић (Василије) Зорка, 1929; Вишњић (Саво) Стојка, 1924; Вишњић (Бошко) Влатко, 1972; Вишњић (Павле) Вукадин, 1928; Вишњић (Милун) Гоја, 1948; Вишњић (Бошко) Зора, 1969; Вишњић (Вукадин) Милан, 1958; Вишњић (Тодор) Раде, 1938; Вишњић (Бошко) Ранка, 1967; Вишњић (Василије) Томо, 1947; Вишњић (Драгољуба) Драган, 1983; Вишњић (Вукајило) Драгољуб, 1953; Вишњић (Драгољуб) Дражен, 1986; Вишњић (Ђоко) Јела, 1942; Стојановић (Василија) Гојка, 1953; Давидовић (Ђорђа) Бранко, 1932; Давидовић (Перо) Даница, 1928; Давидовић (Милосав) Новица, 1956; Давидовић (Ђорђе) Милосав, 1930; Грујичић (Јово) Срето, 1937; Грујичић (Саво) Вукосава, 1928; Грујичић (Неђо) Марко, 1966; Грујичић (Јово) Неђо, 1930; Грујичић (Алекса) Стана, 1931; Јегдић (Ненад) Радомир, 1940; Јегдић (Ђорђе) Миља, 1926; Јегдић (Неђо) Влатко, 1938; Јегдић (Перо) Милева, 1950; Шкипина (Бранко) Миле, 1953; Степановић (Митар) Миланка, 1940; Мићевић (Гојко) Новак, 1954; Кулић (Милован) Ристо, 1929; Кулић (Мићо) Славојка, 1942; Кулић (Драган) Стана, 1931; Кулић (Марко) Винка, 1943; Кулић (Симо) Владо, 1936; Кулић (Перо) Данило, 1919; Кулић (Алекса) Перо, 1939; Кулић (Игњат) Перса, 1937; Кулић (Владо) Стоја, 1927; Благојевић (Светислав) Драгомир, 1954; Благојевић (Бранко) Лазар, 1939; Благојевић (Миле) Мирослав, 1968; Благојевић (Млађен) Радомир, 1948; Благојевић (Перо) Ристо, 1938; Михајловић (Неџо) Момир, 1953; Ивановић (Саво) Милосав, 1933; Икоњић (Милош) Славиша, 1969; Марковић (Рајко) Миодраг, 1960; Кулић (Миле) Мирослав, 1967; Радовић (Ристо) Миливоје, 1947; Тановић (Зоран) Данка, 1990; Радислав Јагодић; Стана (Ђоко) Мићевић, 1931; Жарко (Лазар) Муминовић, 1960; Милутин Пејовић; Стана (Митар) Пљеваљчић, 1928; Раде Пљеваљчић и Никола (Владо) Стојановић, 1913.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.
Be First to Comment