Стеван Инић (1928-1991) је био прва српска жртва у Вуковару 1991. године. Њега је комшија Михајло Мијо Геленчир убио из пиштоља 1. маја 1991. године у Бршадину
Злочин се десио из шовинистичких побуда и мржње, када је несрећни Стеван Инић носио југословенску заставу на Првомајски уранак у оближњу шуму Ђергај.
Овај догађај је изазвао велики страх и напетост између Срба и Хрвата у источном делу Хрватске. Тензије су подигнуте на највиши ниво, што је резултирало каснијом ескалацијом сукоба у суседном Борову Селу. Ово је био увод каснија у ратна дешавања у Вуковару 1991. године, с тим да је важно напоменути да Стеван Инић убијен 3 месеца пре ратних дешавања у Вуковару.
Фото: Злочини над Србима
ЖИВОТОПИС
Покојни Стеван Инић, рођен је 1928. године у далматинском селу Запужани крај Бенковца. Са 16 година одлази у партизане 1943. године. Да би после Другог светског рата био послат у Београд на школовање за официра. Но, како он није волео униформу, напушта војну школу и одлази на омладинску радну акцију у Јужну Србију, на изградњу хидроцентрале Маврово, где је био троструки ударник.
1948. године долази у село Иванково крај Винковаца и ту је оженио девојку хрватске народности. Првобитно је у Винковцима био запослен у земљорадничкој задрузи, а после је прешао да ради у Југословенским Железницама, као кондуктер (њега су сви волели, јер и сам из сиротињске породице, није имао срца да тих поратних година избацује сиротињу ван воза). Ту је дочекао и пензију 1985. године.
1959. године купује плац у Бршадину, српском селу, ближе Вуковару него Винковцима. Ту је саградио кућу, и отхранио децу. Учио их је да буду вредни и поштени људи. Све до 1986. године Стеван Инић (1928.) био је председник СУБНОР за Бршадин.
ЗЛОЧИН
1. маја 1991. године Стеван Инић (1928.) као и сваке године хтео је да понесе заставу савезне државе СФР Југославије са петокраком у оближњу шуму Ђергај, јер су се тих предратних година људи окупљали на прослави државног празника Први мај. Ту су пекли прасе на ражњу, дружили се певали, играли итд.
Видевши шта Стеван Инић носи, то је разљутило његовог комшију Михајла Мију Геленчира из Бршадина (припадника милитантне и проусташке странке ХДЗ Фрање Туђмана), који му је псовао мајку српску и четничку, а за заставу му је рекао: „Нећеш је више носити и махати“.
Званични обдукциони налази кажу да је Стеван Инић убијен пуцњем из пиштоља, у лежећем положају са 1-2 метара удаљености. Али у хрватским медијима овај догађај је добио каубојски сценарио, где су се наводно Инић и Геленчир посвађали, а затим и потукли, где је Геленчир ударио Инића косом, и да је Инић пао па узео наводно Инићев пиштољ и ту га убио?!
Међутим, познаваоци убијеног Стевана Инића знају да је овај старији човек имао 164 цм висине, 65 кила тежине и 63 године живота, што ће рећи да свакако није био „рамбо“, како се покушава представити у хрватским медијима.
Први ко је дошао на место злочина, била је њихова комшиница Невенка Миљевић, која није могла све да види… чула је свађу, а затим пуцањ, док је прилазила Мијо Геленчир се удаљавао са колицима, косом, и вилама од Стевана Инића, који је био смртно рањен, још се тресао… Према њеним речима, она је видела пиштољ, али остаје нејасно како је пиштољ нестао после неколико минута, када се почела окупљати гомила људи, комшија?!
ПОСЛЕДИЦЕ
Полицајци из СУП Вуковар нису могли доћи одмах на увиђај, јер су мештани Бршадина видели велику опасност и оборили балване/трупце на цесте, бојећи се нових упада Хрвата у њихово село, да не почине још убистава! Зато су дошли полицајци из СУП Осијек. Дошла је чак и екипа ТВ Загреб, да направи извештај о овом злочину.
Наводно да је у Осијеку био судски процес Михајлу Мији Геленчиру због овог кривичног дела. Али није познато шта су му пресудли.
Дан касније 2. маја 1991. хрватска полиција упада у Борово Село, али мештани су успели да одбију овај напад.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Познато је да се након Интеграције Сремско-Барањске Области у Републику Хрватску 1997. године Мијо Геленчир вратио у Бршадин (кажу и да је ослепео).
Њему су две ћерке биле удате у Бршадину. Има и сина, који је 2006. године довео свог сина испред куће покојног Стевана Инића, говорећи му:
– „Видиш сине, твој дједа Мијо је убио ћетника из ове куће!?“.
Чувши те оптужбе, Стеван Инић (р. 1950.) није могао да остане равнодушан. Рекао је Мијином сину да оде и да његов отац Стеван није био четник већ партизан, борац НОР.
Мијин син је сео у свој џип и отишао. Породица убијеног Стевана Инића није покретала никакав судски поступак против Михајла Геленчира. Сада више ниједан није жив.
КОНТРАВЕРЗЕ
Према хрватским изворима везано за убиство Стевана Инића 1991. године, железничког пензионера из Бршадина, постоји друга верзија. Код њих одлично живи прича да је Хрват Михајло Геленчир убио комшију Стевана Инића у самоодбрани?! Да га је наводно раније изазивао и провоцирао!?
Да је у датом моменту Стеван рекао Геленчиру да ће га убити из пиштоља, и да је отишао до куће да узме пиштољ, а да је злочинац Михајло Геленчир косом (пошто је наводно косио траву) ударио Стевана Инића и да је тај пиштољ испао, а онда га узео Геленчир и убио Инића!?
Још трагичније је да је тај пиштољ с којим је Стеван Инић убијен нестао после неколико минута од убиства?! А и сам Геленчир је исти дан одведен према хрватском селу Товарнику.
Међутим, та њихова прича има пуно „рупа“ и недостатака… Поготово ако се узме у обзир атмосфера тог пролећа у Вуковару и све радње које су предузимали Томислав Мерчеп и његови сарадници на вуковарском подручију у то време.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Злочини над Србима
Be First to Comment