У неверици сам гледала нестајање једног вољеног храма, иконостаса, олтара и парохијског дома, захвална што је отац Мирослав жив и здрав
Светом Николају Мирликијском Чудотворцу посвећена је црква Светог Николе у Приштини изграђена 1830. године на иницијативу тамошњих Срба јер су се до изградње светиње молили по хришћанским кућама.
Одлазила сам у њу током спорадичних посета Косову и Метохији, због избеглица из Републике Српске Крајине у периоду од 1995. до 1998. године, а онда је она за мене добила посебно значење.
Прво 1999. године када је блаженопочивши Митрополит Амфилохије у њој дочекао приштинске Србе, који нису знали шта им је чинити након доласка КФОР-а, а онда и током Мартовског погрома када сам са британском војском учествовала у евакуацији оца Мирослава.
Свештеника ког смо прво једва нашли у диму и ватри, а затим и једва извукли из парохијског дома док је ватра гутала цркву и све око ње.
Гушиле су ме сузе и дим.
У неверици сам гледала нестајање једног вољеног храма, иконостаса, олтара и парохијског дома, захвална што је отац Мирослав жив и здрав.
Био је скамењен од бола за уништеном светињом. Ушао је у оклопно возило грчевито рукама стежући једно кандило и пар малих иконица.
Црква је обновљена и стављена у функцију 2008. године.
Пише: Нина, Српска Рамонда
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.
Be First to Comment