Током 78 дана НАТО агресије на СР Југославију, која је почела 24. марта 1999. године без дозволе Савјета безбједности УН, кориштена су убојита средства забрањена међународним конвенцијама
Међу убојним средствима забрањеним међународним конвенцијама су касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом, изазивајући дугорочне посљедице по здравље људи и непроцјењива штету природној средини.
Авиони 19 чланица НАТО-а гађали су не само војне него и цивилне циљеве, па су уништавана и хемијска и електропосторојења у Србији – рафинерије, хемијска индустрија и велике трафостанице, саобраћајна инфраструктура, али и школе, медијске куће и болнице.
У великим цивилним разарањима убијено је 2.500 цивила, међу којима 89 дјеце и 1.031 припадник Војске и полиције, а више хиљада људи теже или лакше рањено.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАTО-а, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАTО-а Хавијер Солана.
СРЈ је нападнута послије неуспјелих преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохије, за шта је оптужена Србија, а као повод за агресију послужио је наводни злочин над Албанцима у Рачку у јануару 1999. године, па је напад оправдан потребом „хуманитарне интервенције“.
Одлуку о нападу на СРЈ саопштио је 23. марта увече генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана, а сљедећег дана, 24. марта НАTО је започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом по цијелој територији Србије и Црне Горе.
Гађане су и рафинерије, хемијска индустрија и велике трафостанице, што је све изазвало тешке посљедице по здравље становништва чије се размјере још утврђују.
Готово да нема града у Србији који се током 78 дана напада није бар неколико пута нашао на мети снага НАTО-а.
Уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
У ноћи 23. априла 1999. године у 2.06 НАTО је у нападу на зграду РTС-а убио 16 радника. Tо је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Погођена је и амбасада Кине на Новом Београду под изговором да је дошло до грешке у координатама, а тада су убијена три кинеска новинара, док је око 20 људи рањено.
Tоком бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАTО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, те употријебио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, а три дана касније почело је повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем, српска противваздухопловна одбрана успјела је да обори два авиона НАTО ловац „Ф16“ и амерички супермодерни „невидљиви“ авион „Ф-117“, те да зароби три непријатељска војника.
Испоставило се да је НАTО уништио само 14 тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа Војске СРЈ.
По доласку мировних снага Кфора, Косово и Метохију напустило је око 230.000 Срба и Рома.
Срна
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Be First to Comment