За време Другог светског рата муслимани из Сребренице и Братунца побили су готово све становнике Јежестице, а 50 година касније потомци злочинаца су поновили злочин и као трофеј у Сребреницу однели главу Анђелка Млађеновића
Пише: Драган ДЕСПОТОВИЋ
Историја Братунца, Сребренице и целога Подриња исписана је крвљу невиног српског народа и безброј је прича из овога страдалног краја које ће вас оставити без рјечи и нећете моћи да схватити како је могуће да су „људи“ могли да буду толике звјери према другима људима, једна од таквих је и прича Љубомира Млађеновића из села Јежестица коме су сребренички Муслимани два пута побили све што су затекли у кући.
Његова трагична судбина јасно осликава континуитет злочина над Србима у Подрињу, како 1942. за време Другог светског рата тако и 1992. за време Одбрамбено- отаџбинског рата. Судбина његове породице сведочи о стравичним злочинима комшија муслимана над Србима у Подрињу, али и некажњеним злочинима који су почињени над Србима.
1942. ПОБИЈЕНИ ГОТОВО СВИ СТАНОВНИЦИ ЈЕЖЕСТИЦЕ, ЉУБОМИР ОСТАО БЕЗ ЦЕЛЕ ПОРОДИЦЕ
Током Покоља (злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској) у Подрињу које се налазило под територијом тадашње злочиначке Независне Државе Хрватске, муслимани из Сребренице, Братунца… а заједно са Усташама убиле су најмање 6469 Срба овога краја, а међу њима и око 400 деце.
У једним од тих напада зликоваца на село Јежестицу, 1942. године побијени су готово сви становници овог српског села, углавном жене, деца и старци.
Љубомир је те 1942. остао без целе породице, а он је заробљен и одведен у логор, одакле се вратио по завршетку рата. На кућном прагу убили су му оца, мајку, трогодишњу ћеркицу Јелу и супругу која је била у другом стању. Према сведочењима његова трудна супруга је зверски мучена и распорена, а то су учиниле комшије, муслимани из Сребренице и Братунца. Тада је такође убијен и његов брат Петар Млађеновић, као и његова супруга и њихове черити кћерке. Починиоци овог монструозног злочина су као и већина злочинаца који су извршили Покољ над Србима у Подрињу прошли некажњено. Не ретко су ти злочинци по преласку у Партизане постајали „народни хероји“, а њихова злодела над Србима заборављана.
ТАЧНО 50 ГОДИНА КАСНИЈЕ ЉУБОМИРОВУ ПОРОДИЦУ ЗАДЕСИЛА ИСТА СУДБИНА
Не знам да ли ико ко није доживео на својој кожи овакву тешку судбину може замислити колико је то велика траума била за Љубомира, који је тада био младић од само 23 године, а у једном трену остао је без читаве породице. Ипак, преживео је Љубомира само он зна како и поново се оженио и са супругом Савком добио шесторо дјеце, четири сина и две кћери.
Ни слутио није да ће га тачно 50 година касније задесити иста судбина, да ће поново његова породица бити жртва муслиманских зликоваца из Сребренице и Братунца.
12. јула 1992. године Љубомир су тешко ранили муслимански екстремисти из Сребренице, предвођени Насером Орићем који су на велики српски празник Петровдан, кренули у крвави поход на Јежестицу да заврше оно што су њихови преци започели 50 година раније.
АНЂЕЛКУ ОДСЈЕКЛИ ГЛАВУ И ОДНЕЛИ КАО ТРОФЕЈ У СРЕБРЕНИЦУ – ШУТИРАЈУЋИ АНЂЕЛКОВУ ГЛАВУ ПЕВАЛА ЈЕ ТАДА ЦЕЛА СРЕБРЕНИЦА
Љубомир се након рањавања лечио и Београду, а у том периоду док је био далеко од куће, 8. августа 1992. године, муслимани из Сребренице под командом Насера Орића поново су напали Јежестицу и том приликом убили девет мештана, а међу њима и Љубомирову супругу Савку, сина Драгана и Анђелка.
Муслимански злочинци из Сребренице су тада Анђелку одсјекли главу и однели је као трофеј Орићу у Сребреницу. Орић је наградио џелата, а разјарена маса уз песме и весеље славећи масакр над српским цивилима шутирала је Анђелкову главу. Певала је тада цела Сребреница!
МАЈКУ САВКУ ПРИМОРАЛИ ДА ГЛЕДА КАКО ЈОЈ УБИЈАЈУ СИНОВЕ
Према сведочењима, најодговорнији за овај монструозни злочин је Кемал Мехмедовић Кемо из села Пале, а који се истакао и по бројним другима злочинима над српским цивилима. Према изјавама сведока он је одсекао недужном Анђелку главу и однео је као трофеј Орићу у Сребреницу.
Браћа Млађеновић су убијена пред очима мајке Савке коју су монструми натерали да гледа ове страшне сцене, а након чега су и њу убили. Њени посмртни остаци пронађени су у оближњој шуми.
Од последица рањавања на Петровдан, али много више од неизмерне туге за најмилијим, снажно срце Љубомира које је издржало све те ударце престало је да куца 1994. године.
Љубомир, Савка и њихови синови Драган и Анђелко сахрањени су на братуначком гробљу. Анђелкова супруга Иванка и кћерка Анка и данас трагају за Анђелковом главом.
ЗА ОВЕ ЗЛОЧИНЕ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО
Они који су побили Љубомирову породицу за време Другог светског рата нису одговарали за свој злочин, а они који су то поновили за време Одбрамбено-отаџбинског рата слободно се шетају овим просторима и пркосе, показујући да за њихова недела нема ни суда ни правде, и доказујући континуитет некажњених злочина над Србима у Подрињу.
Код спомен-обиљежја у српском селу Јежестица у братуначкој општини данас 8. августа у 10.00 часова биће служен парастос и прислужене свијеће за покој душа страдалих мјештана у Одбрамбено-отаџбинском рату и у Другом свјетском рату.
Спомен-обиљежје у Јежестици откривено је прошле године, а изграђено је у знак сјећања на 39 српских цивила и војника из овог мјеста погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату, као и у знак сјећања на настрадале мјештане овог села у Другом свјетском рату. На споменику су уклесана имена свих погинулих, 161 невино пострадала Србина за време Другог светског рата и њихових 39 потомака погинулих за време Одбрамбено-отаџбинског рата.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Српска Рамонда
[…] […]
[…] […]
[…] […]