Тузланска колона – Брчанска малта 15. мај 1992.

Да се никада не заборави злочин над Србима на Брчанској малти

---

• Facebook
• Instagram
• Twitter
• VK
• Telegram
• YouTube

Приредила: Редакција Српске Рамонде

Тузла, периферија града, Брчанска малта 15. маја 1992. Тога дана су наоружани локални муслимани и Хрвати, сврстани у оружане формације Патриотска лига, Територијална одбрана и Зелене беретке са укупном снагом од око 3.000 војника, кукавички и вероломно напали колону возила ЈНА која је у мирнодопској формацији напуштала град. Колону је сачињавало око 200 моторних, претежно теретних, возила и око 6оо припадника ЈНА: резервиста, војних старешина и регрута, углавном Срба који су мобилисани на подручју тузланског региона. Према одредбама Резолуцији СБ УН и у договору представника СРЈ и БиХ припадници ЈНА који нису рођени у БиХ требало је да ову републику напусте до 19. маја 1992. Представници ЈНА су се дисциплиновано држали постављених рокова и договорених услова за напуштање касарни и града. Напад на Брчанској малти био је претходно добро испланиран и припремљен са јединим циљем да се онемогући мирна евакуација и да се убије што више Срба припадника ЈНА.

Према изјавама учесника тог догађаја, колона је нападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде болнице, а дуж цијелог пута биле су постављене мине и друга експлозивна средства. Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Тај први напад је трајао пола сата, а затим је уследило појединачно убијање рањених и преживелих војника ЈНА у тој колони. Цијели напад директно је преносила локална телевизија „ФС 3″, уз подругљиве и антисрпске коментаре, што су потом приказале и бројне друге телевизијске станице.

Организатори и предводници ове муслиманско-хрватске акције нису се освртали ни поштовали благовремено постигнуте договоре и утврђене рокове. Напротив, рачунали су на фактор изненађења, а то значи да напад морају извести наводно цивилна лица у самом граду и пре дана када истиче време за евакуацију. Зато су неки од нападача били преобучени у женске хаљине! На жалост, ни данас, иако је од тог догађаја прошло двадесет осам година, још нису позната имена свих жртава, а тиме ни укупан број страдалих у овој заседи. Муслиманске власти још увек калкулишу и сматрају да ће умањити обим и карактер злочина ако прикрију број страдалих и њихове гробнице. Тела многих покојника су спаљена, а нека тајно покопана вероватно негде на зеленим површинама града.

Ђоко Пајић рекао је да су локалне власти у Тузли 1992. године са градоначелником Селимом Бешлагићем на челу том приликом починиле злочин, јер је ЈНА, у складу са договором, мирно напуштала град. Да је цијели овај злочин планиран говори и чињеница да је колони ЈНА било дозвољен излазак из Тузле по тачно утврђеној путањи…

Ускоро потом почело је у Тузли и страдање српских богомоља. Оштећена је Саборна црква Успење Пресвете Богородице из 1882. године. Два пута је гранатиран и два пута пљачкан Епископски двор. Гранатирана је и управна зграда и црква Светог Георгија из 1910.

Жртве:

1. Раденко (Анђелко) Благојевић, из Мичијевића, рођен 7. 7. 1970. године;
2. Војо (Драго) Благојевић, из Подгоре – Лопаре, рођен 16. 2. 1942. године;
3. Војо (Симо) Благојевић из Поречјине рођен 10. 10. 1959. године;
4. Ристо (Анђелко) Божановић, 1955;
5. Гордан (Илија) Божић из Комара – Лукавац, рођен 23. 11. 1964. године;
6. Мирослав (Данило) Божић, 1948;
7. Данило (Мирко) Цвјетковић, из Доње Потпећа – Сребреник, рођен 14. 2. 1972. године;
8. Жарко (Милан) Цвјетковић, 1972;
9. Жељко Дангубић;
10. Славко (Петар) Деспотовић, из Бос. Петровог села, стар 34 године;
11. Јован Ђокић;
12. Робин /Роберт/ (Саво) Ђурановић, из Комара – Лукавац 1971;
13. Душан (Раде) Ђурић, 1952;
14. Марко (Милан) Ђурић, из Црног блата, рођен 23. 2. 1936. године;
15. Миленко (Марко) Ђурић, из Црног блата, рођен 25. 3. 1963. године;
16. Рајко (Душан) Ђурић;
17. Раде (Душан) Ђурић;
18. Зоран (Марко) Ђурић, из Црног блата, рођен 7. 5. 1961. године;
19. Живко (Илија) Ђурић из Црног блата, рођен 4. 7. 1968. године;
20. Жарко (Јован) Гаврић;
21. Перо (Радивоје) Гавриловић;
22. Васкрсије (Жарко) Гогановић, рођен 2. 5. 1937. године;
23. Перо (Цвијетин) Икић;
24. Владо (Стево) Илић, из Тузле, рођен 09. 10. 1952. године;
25. Драго (Љубо) Јањић, из Колимера – Тузла, рођен 10. 10. 1956. године;
26. Максим Јефтић;
27. Горан (Никола) Јокић, из Офенбаха – Немачка, рођен 8. 11. 1972. године у Пожарници;
28. Младен (Крсто) Јосиповић, из Лукавца, рођен 27. 7. 1965. године;
29. Душко (Живан) Јовановић, из Пожарнице, рођен 7. 5. 1973. (1972?) године;
30. Миленко (Перо) Јовић, 1967;
31. Мирослав (Милорад) Јовичић-Миро, из Пурачића – Лукавац, рођен 22. 04. 1968. године;
32. Миро (Милован) Јовичић;
33. Милан (Васо) Кулишић, из Сижја – Лукавац, рођен 12. 4. 1946. (1945?) године;
34. Слободан (Марко) Латковић, из Босанског Петровца, рођен 19. 8. 1973. године;
35. Ранко (Јован) Лазић, из Симин Хана, рођен 29. 9. 1973. године;
36. Мирослав (Данило) Лопашко (Лопатко?) из Прњавора, рођен 29. 9. 1972. године;
37. Илија (Милан) Лукић, из Кртова – Лукавац, рођен 28. 3. 1964. године;
38. Саво (Милорад) Лукић, 1959;
39. извесни Ђумић;
40. Ђорђије /Ђорђе/ (Станимир) Љубојевић, из Ковачице – Тузла, рођен 2. 9. 1962. године;
41. Јово (Милан) Максимовић;
42. Ранко Марковић;
43. Стојко (Цвијетин) Марковић, из Возуће – Завидовићи, рођен 26. 3. 1962. године;
44. Драган (Миленко) Мекић, из Живиница, рођен 8. 9. 1959. године у Земуну, и његов брат
45. Зоран (Миленко) Мекић;
46. Владимир (Мићо) Мићановић, из Тузле, рођен 29. 9. 1968. године;
47. Зоран (Радован) Михајловић из Комара, рођен 26. 06. 1966. (1968?) године;
48. Милан (Радован) Михајловић, из Комара, 1969;
49. Српко (Симо) Митровић, 1934;
50. Радивоје Модраковић;
51. Радован (Трипун) Модраковић;
52. Бранко (Ранко) Мркоњић, звани „Стојан“ из Сижја, рођен 17. 5. 1948. године;
53. Стојан Мркоњић;
54. Милан (Васкрсије) Недић, из Сижја, рођен 16. 2. 1956. (1955?) године;
55. Радо (Неђо) Недић, из Смолуће, рођен 13. 8. 1955. године;
56. Бранислав Панић;
57. Стојан Пантић;
58. Остоја (Ђорђије) Перић, из Смолуће, рођен 18. 2. 1969. године;
59. Боро (Сретко) Петровић, из Кртова, рођен 3. 06. 1971. године;
60. Ненад (Радивоје) Поповић, из Калесије, рођен 29. 11. 1954. године;
61. Миленко (Бранко) Савић, из Пожарнице, рођен 13. 10. 1959. године;
62. Божидар (Бранко) Сорајић, из Љубиње, рођен 10. 12. 1973. године;
63. Чедо (Василије) Стојановић;
64. Сретен (Бранко) Стојановић, из Дубнице – Калесија, рођен 1955. године;
65. Боро (Милорад) Тадић, из Кртова, рођен 25. 4. 1964. године;
66. Раде (Јово) Тодић,1970;
67. Драган (Душан) Тодоровић, из Кртова, рођен 7. 2. 1964. године;
68. Радомир (Лука) Тодоровић, из Кртова, рођен 23. 9. 1954. године;
69. Милован (Цвијетин) Трифуновић;
70. Јеленко (Јован) Тубић, из Сижја, рођен 22. 4. 1953. године;
71. Милорад (Јанко) Тубић;
72. Душко (Живан) Васић;
73. Јово (Ненад) Васић, из Пожарнице, рођен 10. 10. 1953. године;
74. Цвијетин (Љубомир) Вујановић, из Пожарнице, рођен 17. 6. 1966. године;
75. Саво (Анђелко) Вукојевић, из Кртова – Лукавац, рођен 28. 1. 1965. године;
76. Драженко (Бранислав) Зец, из Приједора, рођен 11. 5. 1972. године;
77. Тришо Живковић;
78. Ненад (Радојко) Савић, 1972;
79. Бранко Стојановић;
80. Ранко (Душан) Ђурић;
81. Бошко (Радован) Илић, из Бријеснице – Лукавац, рођен 8. 7. 1970. године;
82. Милорад (Јанко) Остојић, из Доње Потпеће – рођен 21. 05. 1954. године;
83. Божо (Никола) Давидовић, из Видуше – Какањ, рођен 7. 1. 1973. године;
84. Јован (Никола) Џолић, из Јајца, рођен 7. 7. 1971. године;
85. Зоран (Марко) Јурковић, из Тузле, рођен 24. 11. 1962. године.

Извршиоци злочина:

За организацију и извођење напада на тузланску војну колону ЈНА од стране Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије 15. маја 1992. осумњичена су сљедећа лица:

1. Беслагић Селим, градоначелник Тузле;
2. Хаџић Изет, предсједник округа Тузла;
3. Екрем Шеховић, командант 1. Тузланске бригаде;
4. Делибеговић Енвер, командант општинског штаба Тузла;
5. Бајрић Мехмед звани Мешо, начелник Центра јавне безбједности Тузла;
6. Зилић Мехмед звани Зила;
7. Заимовић Схер, руководилац „Патриотске лиге“ у Тузли и организатор приватних затвора за Србе;
8. Прцић Фарук, директор Рударског института у Тузли;
9. Ранчић Хазим, начелник ЦСБ Тузла;
10. Кнез Зељко, био потпуковник у ЈНА;
11. Дервишевић Хамза из Тузле;
12. Павловић Адо рођен 1970. у Тузли;
13. Павловић Јасмин из Тузле;
14. Окановић Суљо, бивши возач ГСП из Тузле;
15. Окановић Исмет;
16. Дедић Мухамед из Тузле, командир милиције у Тузли;
17. Хамзић Хамза, бивши припадник ДБ у Тузли;
18. Пјанић Мефрудин из Тузле;
19. Пјанић Мирсад из Тузле;
20. Бекић Цуса из Тузле;
21. Благојевић Зоран из Јасенића, са пребивалиштем у Тузли;
22. Басић Галиб, активни милиционер у Тузли;
23. Златановић Јасмин, замјеник начелника СУП-а Тузла, шеф криминалистичке службе;
24. Алиловић Ћазим из Тузле;
25. Чехајић Мусто из Плана код Тузле;
26. Шепић Каме из Тузле, власник приватне продавнице ауто дијелова у селу Славиновићи;
27. Брчвановић Јуро из Кризана код Тузле;
28. Буковић Јакуб из села Славиновића код Тузле;
29. Ђуг Кемал из Тузле;
30. Сеховић Мирха из Тузле, снаха од доктора Сеховића;
31. Фазлић Мунивера из Тузле, супруга доктора Фазлића;
32. Бајић Осман, бивши потпуковник ЈНА саобраћајне службе;
33. Шадић Азим из Тузле;
34. Шарић Хамза, бивши поручник ЈНА;
35. Шарић Салих, бивши заставник ЈНА и управник пекаре у Тузли;
36. Шљивић Асим;
37. Делић Сеад, бивши мајор ЈНА;
38. Зулић Салих, поручник у резерви;
39. Делибеговић Мирсад, старији водник у резерви;
40. Бркић Мухамед, члан кризног штаба ЦЈБ у Тузли;
41. Николић Будимир, члан кризног штаба ЦЈБ у Тузли;
42. Јуришић Илија, члан кризног штаба ЦЈБ у Тузли;
43. Баџа Ђорђе, бивши поручник ЈНА, начелник техничке службе у 2. корпусу тзв. Армије БиХ;
44. Ливадић Нихад, бивши поручник ЈНА, начелник безбједности у Тузли;
45. Видић Младен, бивши поручник ЈНА, командир специјалне маневарске бригаде МУП-а за напад на колону, припадник 115. бригаде Хрватског вјећа одбране – „Зрињски“ у Тузли;
46. Пекарић Кадро, милиционер, командир интервентног вода маневарске чете МУП-а за напад на колону;
47. Глигорић Симе Славко, бивши потпуковник ЈНА, рођен у Српцу 1942., замјеник команданта логистичке базе у Тузли;
48. Краснићи Халила Агим, бивши капетан 1. класе ЈНА, рођен 1956. у Пећи, касније у 2. Корпусу Армије Бих;
49. Гаши Алије Дамир, бивши старији водник ЈНА рођен 1956. у Србији, командир минобацачке батерије у 2. корпусу тзв. Армије БиХ;
50. Зримић Јакова Мато, рођен 1963. у Ђакову, Хрват, старији водник у ЈНА;
51. Бегановић Мустафа, бивши капетан 1. класе ЈНА;
52. Бједић Махмут, капетан 1. класе у резерви;
53. Мот Неда, снајпериста тзв. Армије БиХ;
54. син Јукић Мије, снајпериста тзв. Армије БиХ;
55. кћи Јукић Мије, снајпериста тзв. Армије БиХ;
56. кћи Зарић Зивана, снајпериста тзв. Армије БиХ, из Позарниће;
57. Бајрића Садија, снајпериста тзв. Армије БиХ;
58. Салковић Недзад, пјевач;
59. Колар Иван, бивши подофицир ЈНА.

Последице

Истражиоци Хашког Суда су 2003. године предмет „Тузланска колона“ уступили Тужилаштву БиХ, сматрајући да има довољно доказа покретање истражног поступка против 9 особа, а за 4 особе да се основано сумња да су починили кривично дјело: ратни злочин.

У мају 2007. године на територији Србије ухапшен је Илија Јуришић, који је у време напада био високи старјешина МУП-а Босне и Херцеговине и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла. Првостепена пресуда Специјалног Суда за ратне злочине у Београду је за Илију Јуришића гласила, 12 година затвора, али је 11.10.2010. Апелациони Суд у Београду вратио тај предмет на почетак. Дана 2.12.2013 Апелациони суд у Београду га је осудио на 12 година затвора.

Децембра 2009. године Тужилаштво БиХ обуставља истрагу везано за окривљеног Селима Бешлагића и предмет „Тузланска колона“…

Дана 3. марта 2016. године Апелациони суд у Београду је Илију Јуришића ослободио свих оптужби. А он је сам најавио тужбу за одштету, за вријеме од 3.5 година колико је провео у затвору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.

Извор: Драгана Гавриловић: Масовни злочини хрватских и муслиманских снага 1992-1995 у БиХ и Злочини над Србима