Подсећамо данас је у Сребреници код спомен-крста и костурнице жртвама усташког злочина служен парастос чиме је обиљежено 77 година од свирепог злочина над 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана у оближњем селу Залазје
СРЕБРЕНИЦА, 8. ЈУНА – Милош Николић, чијег су дједа Јову заједно са још 250 српских цивила убиле усташе у Сребреници на други дан празника Тројице 1943. године, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину и навођење имена жртава овог злочина иако је свима било познато да су јединице Независне Државе Хрватске /НДХ/ монструозно побиле Србе на њиховим огњиштима.
Николић каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно на други дан Тројица, а у оближњем селу Залазје злочин је почињен дан касније, 15. јуна, односно на трећи дан овог великог православног празника.
Он истиче да је познато да се Тројчиндан не обиљежава увијек истог датума, али да се у Сребреници помен жртвама усташког злочина служи увијек на тај празник, што се наставило и ове године, па је данас одата почаст жртвама.
Николић наводи да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић, која је скривена гледала шта усташе раде, али је, срећом, преживјела јер је нису открили. Усташе су све остале мјештане које су стигли свирепо убили.
„У Сребреници су усташе 14. јуна 1943. године, према њиховим писаним документима, убиле више од 155 српских цивила. Заједно са њима убијена је и породица једног Јевреја стоматолога и породица једног муслимана – предсједника суда у овом мјесту, који је био ожењен Српкињом“, испричао је Николић, чији је дјед Јово са снахом Василијом и петочланом јеврејском породицом убијен у кући у којој он сада живи.
Убијена јеврејска породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником Исаком Самоковлијом.
Николић се годинама интересује и прикупља податке о овом страдању и каже да тачан број жртава никада није утврђен, али да је недавно дошао до податка који није нигдје помињан да је овдје убијена Зорка Бурлица из Власенице са петоро дјеце и мајком Мартом Васић.
Он истиче да је наредног дана у селу Залазје убијено још 97 Срба, а, према неким подацима, 107, међу којима 45 чланова породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића.
У документима НДХ наводи се да је Францетићев легионар, усташки сатник Јосип Корелец, због погибије свог брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши одмазда и предводио је масакрирање, које су усташе, уз помоћ неких домаћих присталица, свирепо починиле над српским цивилима.
„Убијали су све Србе које су затекли у кућама. Страдале су комплетне вишечлане породице Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића, као и 15 цивила из сребреничког села Брежани који су се тог дана затекли у Сребреници. Међу убијеним није био ниједан војник, а цивили су убијани монструозно на различите начине“, прича Николић.
Према његовим ријечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и нестале јер су тако потомци српских убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору.
Николић наглашава да број и имена свих страдалих 14. јуна 1943. године на овом подручју никада нису тачно утврђени јер то није био интерес комунистичког система, али се зна да је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу и кажњен неком симболичном затворском казном за злочин који је починио, те убрзо ослобођен.
„Тијела убијених су накнадно сакупљена и била су бачена и дјелимично затрпана у јаму на локацији у близини данашње полицијске станице, одакле је приликом изградње колектора дио посмртних остатака 1971. године пренесен у ову костурницу, а дио из других јама никада није пренесен и достојно сахрањен“, присјећа се Николић.
Након свирепог злочина почињеног у Сребреници, сљедећег дана, трећег дана Тројица, усташе су починиле покољ и у српском сребреничком селу Залазје, гдје су убиле и поклале више десетина мјештана.
Њихова тијела сахрањена су у спомен-костурницу у том селу поред које је још једна спомен-костурница погинулим Србима из Залазја и околине које су муслиманске снаге или потомци усташа убили у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату.
Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 75 година убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце, а, према незваничним подацима, за та два дана у Сребреници и околним селима убијено је више од 250 српских цивила.
Николић истиче да су у Другом свјетском рату нестала сва српска села на ширем подручју сребреничке мјесне заједнице Сућеска, као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци, те да су имања Срба након рата на мистериозан начин присвојили муслимани, а за нестанак њихових власника никада нико није одговарао.
Према његовим ријечима, комунистичка власт је овај злочин занемаривала, жртве назвала припадницима антифашистичког отпора иако је ријеч о српским цивилима који нису имали везе са било каквом идеологијом.
Он напомиње да је ријеч о фалсификовању историјске стварности, показује још сачувани рељеф на комунистичком споменику на којем су приказани Нијемци који убијају партизане, што је неистина јер овдје уопште није било Нијемаца, већ су комшије-усташе побиле српске цивиле само зато што су били Срби.
Николић је поручио да коначно треба да се уради плоча са именима убијених српских цивила и постави код ове спомен-костурнице како се не би поновило фалсификовање.
Дјед Цвијетина Максимовића Богдан једини је остао жив из те породице која је живјела на Витловцима, код Залазја, а преживио је зато што није био у селу јер је раније био одведен у заробљеништво у Њемачку, одакле се вратио 1945. године и затекао уништено село, те сазнао да му је свих 16 чланови породице убијено.
„Aпсурдно је, али истинито, да се огњиште Максимовића није угасило јер је мој дјед преживио с обзиром на то да је прије овог покоља био ухапшен и депортован у заробљеништво“, каже Цвијетин.
Према његовим ријечима, у спомен-костурници нису кости никавих имагинарних антифашиста, како је деценијама представљано, него Срба које су убиле усташе.
Максимовић је истакао да су српска покољења дужна да одају пошту овим мученицима и чувају успомену на њихово страдање јер се злочин из 1943. године поновио у Залазју и 1992. године, па не треба дозволити још један покољ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.
Извор: СРНА-Новинска агенција Републике Српске
[…] […]