У Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића, наведена је листа починилаца свих облика злочина против српског народа у овом подручју, заснована на аутентичним свједочењима преживјелих и сељана уништених села
У документу пише да је сваки од ових свједока спреман да потврди свједочење када год се укаже потреба и пред било којом домаћом или међународном инстанцом.
Добар дио документације која се тиче убистава, организованих засједа, масакрираних лица, уништене имовине, малтретирања у затворима, пљачке и паљења је у посједу компетентних органа: полицијских станица, здравствених центара и других комуналних институција, као и команде и јединица Војске Републике Српске.
„Сматрамо да смисао и сврха ове прве истраге у подрињским општинама Братунац, Скелани и Сребреница треба да буде информисање јавности о патњи и терору кроз који пролази српски народ већ скоро годину дана“, пише у Меморандуму из 1993. године.
У документу се напомиње да су фалсификоване и непоткријепљене информације које долазе од муслимана и разних свјетских извора довеле јавност у заблуду до те мјере да се етничко чишћење приписује жртвама, док злочинци и починиоци тог ужасног чина уживају неку врсту међународне симпатије и добијају трајну помоћ која долази из готово сваког смјера.
Чини се апсурдним, али је тачно да је Сребреница почела да прима помоћ тек када је цијела област очишћена од Срба, пише у Меморандуму.
Бројна имена починилаца злочина над Србима који су наведени у овом документу и о којима су свједочили локални Срби није могуће објавити због тога што нико од њих није осуђен за почињена злодјела у Подрињу.
Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.
Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.
Крај фељтона
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Срна
Be First to Comment